BiH; Novi dokazi da su ulaganja u izgradnju termoelektrana u BiH investicije koje su unaprijed osuđene na propast
, VestiZa razliku od većine evropskih zemalja, skoro sve zemlje Zapadnog Balkana planiraju izgraditi nove termoelektrane na ugalj. Prema najnovijoj analizi CEE Bankwatcha, niti jedan od projekata, uključujući i projekte iz BiH, nisu se do sada dokazali da će biti u skladu sa novim standardima Evropske unije koja se odnose na zagađenje vazduha.
„Trenutno je u toku javna rasprava o Nacrtu energetske strategije u kom niti jedan od ponuđenih scenarija ne nudi dekarbonizaciju energetskog sektora, u skladu sa planovima i ciljevima EU, kojoj se navodno planiramo pridružiti. Još jedan pokazatelj da naše vlasti govore jedno, a rade drugo”, izjavila je Duška Kudra, koordinatorica programa Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu.
Ove godine, u aprilu, predstavnici država Evropske unije usvojili su novi tehnički standard za velika postrojenja za sagorijevanje, tačnije nazvana LCP BREF. LCP BREF određuje najbolje raspoložive tehnike za smanjenje zagađenja vode, vazduha i zemljišta u okviru graničnih vrijednosti emisija koje se moraju postići primjenom navedenih tehnika.
Analiza razmatra predviđene emisije u vazduh iz osam planiranih blokova termoelektrana na ugalj, sa ukupnim kapacitetom od 2,6 GW, koji se planiraju izgraditi u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, uključujući i termoelektranu Stanari koja je počela sa radom u septembru 2016. godine. Pet od pomenutih termoelektrana – uključujući TE Tuzla 7 i Banovići – uopšte nisu planirani u skladu sa novim standardima, dok za preostala tri planirana bloka – dva bloka TE Ugljevik III – nažalost nema dovoljno dostupnih informacija, dok TE Stanari takođe nije u skladu sa novim standardima.
Neusklađenost sa novim, gore pomenutim BREF standardima, nije problem samo za budući pristup EU, nego već sada predstavlja probleme za domaće zakonodavstvo. Zakonodavstvo i u Federaciji BiH i Republike Srpske već zahtjeva primjenu najboljih raspoloživih tehnika prilikom izdavanja ekoloških/okolinskih dozvola, što dovodi do zaključka da je je novo-usvojeni LCP BREF itekako relevantan za postojeće i buduće projekte u BiH.
„Naravno je nepogodan za kompanije kada moraju napraviti promjene u već planiranim projektima da bi bili u skladu sa novim BREF standardima. Međutim, ako se ta revizija ne uradi odmah, mogu se očekivati veliki troškovi u narednih par godina. S obzirom da su ulagači u ovakve projekte, uglavnom državne firme, neisplativi projekti predstavljaju problem, ne samo za elektroprivredu, već i za cijelo društvo”, izjavljuje Pippa Gallop, koordinatorica za istraživanje u Bankwatch-u i autorka analize.
„Sada kada su energetske kompanije na zapadnom Balkanu obavezne da budu u skladu sa tržištem Evropske unije, moraju početi investirati u projekte koji će biti isplativi i u budućnosti, što i nije baš slučaj sa ugljem i energijom iz uglja.” dodala je Ioana Ciuta, koordinatorica za energetiku u Bankwatchu. „Kako se BiH obavezala kroz ugovor o Energetskoj zajednici da će ispoštivati pravila tržišta, dovoljan je dokaz da nije više moguće odgađati neusklađivanje sa legislativom EU, te prestati sa traženjem subvencija. Energetske firme moraju početi da razmišljaju o budućnosti i da prestanu sa ulaganjem u prljave projekte, koji će za samo par godina izazvati probleme zbog dodatnih troškova”.
Izvor: czzs
NAJNOVIJE VESTI
- June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
- August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
- August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
- August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo