Domaći političari obećavaju Evropskoj uniji prelazak na čišće izvore energije

“U zadnjih dva meseca usled vibracija stvorenih hidrauličnim bagerima koji su radili 60 metara od porodične kuće došlo je do pucanja bočnih zidova u kući”, kaže Jerinić.

“Naši problemi sa EFT kompanijom su krenuli 2016. godine (…) ja i majka smo pozvani u katastar u Doboj i rečeno nam je da će naše imanje biti izuzeto za potrebe EFT kompanije zbog kopanja uglja”, priseća se Jerinić za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH).

On dodaje kako je više obitelji pre dve godine ostalo bez izvorišta pitke vode, koju su koristili u kućanstvima, zbog otpadnih voda EFT-a te da ih ova tvrtka sada snabdijeva tehničkom vodom.

Poslednjih meseci uništeno je oko 17.000 kvadratnih metara šume koja je najviše štitila njegovo imanje od prašine koja se podiže zbog radova i kopova na toj lokaciji, navodi on.

Nekoliko je puta zvao policiju i obraćao se tužiteljstvu zbog ponašanja rudnika, ali su sve njegove prijave odbijene. Na sudu nije mogao da dobije ni iznos novca koji smatra pravednim za imanje koje mora izgubiti zbog rudnika uglja za obližnju termoelektranu.

“Opština se tu ponaša kao nezainteresovana pošto opština i sva opštinska infrastruktura žive na račun poreza koji kompanija EFT uplaćuje na njihov budžet”, kaže Jerinić.

Iz EFT-a nisu hteli govoriti za BIRN BiH.

Sličan osjećaj i iskustvo porodice Jerinić imaju stanovnici nekoliko gradova širom BiH gde postoje strane investicije u energiju ili prljavu industriju. Oni sa kojima su razgovarali novinari govore da se osjećaju nezaštićeno i da su vlasti previše popustljive prema zagađivačima.

U tjednu kada su se svetski lideri sastali u škotskom Glasgowu, na jednoj od najvećih do sada UN-ovih konferencija o klimatskim promenama, BIRN BiH analizirao je kako popustljivost bosanskohercegovačkih vlasti i slaba kontrola inspektora omogućava stranim investitorima poput onih iz Kine, Rusije i Turske da zagađuju okoliš u BiH.

Investicije strane, zagađenje domaće

Termoelektrana “Stanari” tvrtke EFT je jedina termoelektrana izgrađena nakon rata i jedina privatna termoleketrana u Bosni i Hercegovini. “Stanari” su ujedno i jedna od prvih velikih investicija sa kapitalom iz Kine.

Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Bosne i Hercegovine (CIN BiH) Renata Radić-Dragić, koja je istraživala ovu investiciju, kaže kako je akcionarsko društvo, koje je prvobitno bilo vlasnik rudnika lignita a čiji je većinski vlasnik bila Vlada Republike Srpske, ustupilo svoju imovinu za oko deset miliona maraka iako je knjigovodstveno vrednost te imovine, prema njenom istraživanju, bila barem 28 miliona maraka.

“Da bi oni založili svu tu imovinu i koncesione ugovore koje imaju onda je Vlada za njih promenila Zakon o koncesiji s kojima je omogućila da sve što je EFT dobio može staviti u zalog i može dobiti kredit, izgraditi termoelektranu i razvijati se u poslovnom smislu”, kaže Radić-Dragić.

Kolumnista Almir Muhamedbegović ranije je pisao o kreditiranju ovog projekta od 350 milijuna eura u kojima bi, ukoliko EFT ne bude vraćao kredit, pravo na korištenje koncesija na vodu, koncesija za iskopavanje ugljena i korištenja termoelektrane pripalo kineskoj razvojnoj banci.

“Na taj način to bi bila direktna kontrola Kine kao države nad takvom jednom investicijom”, ističe Muhamedbegović.

“Najgori detalj” ove investicije za ekološkog aktivistu Anesa Podića iz organizacije “Eko akcija” je što sva njena proizvodnja ide za izvoz dok svo njeno zagađenje ostaje Bosni i Hercegovini.

“Sam posao kopanja uglja, odlaganja šljake je izuzetno prljav, naše inspekcije ne rade svoj posao i inače BiH nema okvir koji bi štitio sredinu”, rekao je Podić, objašnjavajući da su domaće institucije jače na papiru nego u stvarnosti.

Termoelektrana u Stanarima koristi bolju i moderniju opremu od termoelektrana u javnom vlasništvu u BiH. Savetnica za energetiku jugoistočne Europe pri organizaciji “Bankwatch” za zaštitu okoliša Pippa Gallop objašnjava da je Termoelektrana “Stanari” relativno novo postrojenje ali da postoje rasprave o efikasnosti postrojenja i usklađenosti sa poslednjim standardima Evropske unije koji se preporučuju i zemljama nečlanicama.

Govori se da su to standardi EU ali se ne spominje da se radi o standardima od pre 15 godina, kaže Gallop.

Banjalučki Centar za životnu sredinu pratio je proces davanja koncesije od samog početka kao i dalji rad rudnika i termoelektrane. Maida Ibraković iz ove organizacije navodi da su zaključili da najsitnije čestice, PM 10 i 2,5, u najvećem omeru potiču iz rudnika te da se na terenu ne provode mere zaštite širenja te prašine rudnika koji se nalazi tik uz samo naselje u Stanarima.

“Govorimo o površinskom kopu Raškovci gdje smo mi merili u naseljenim mestima tako da mi nemamo konkretne podatke da sad mi verifikujemo njihove monitoringe, emisije koje oni dostavljaju kroz svoje izveštaje”, kaže Ibraković.

Koliko je takva prašina opasna za ljude objašnjava profesor na politehničkom fakultetu Univerziteta u Zenici Samir Lemeš.

“Ako sa sobom ta prašina ponese razne hemijske elemente a svakako ih nosi, to su teški metali, to se taloži i onda dobijate razne vrste oboljenja od kancerogenih do kardiovaskularnih”, govori Lemeš.

Na upite BIRN-a BiH o usklađenosti rada rudnika i Termoelektrane “Stanari” sa okolnim dozvolama i direktivama Europske unije te na pitanja o izvozu električne energije i transparentnosti podataka o zagađenju iz EFT-a BIRN BiH nije dobio konkretan odgovor.

“Koliko god se kompanija trudila da bude transparentna, da održi taj imidž društvene odgovornosti prema različitim sektorima posebno u lokalnoj zajednici Stanari, nismo primijetili da su toliko transparentni u vidu objavljivanja njihovih rezultata na njihovom websiteu i izveštaja koje imaju”, rekla je Ibraković.

Netransparentnost kompanije sa kapitalom iz Turske problem je i Lukavca. Lokalna tvornica sode “Šišedžam” kao pogonsko gorivo koristi ugalj. Bejazit Okić iz Foruma za zaštitu okoliša Lukavac kaže da su nakon privatizacije tvornice sode 2006. godine kapaciteti proizvodnje povećani sa 120 tisuća tona iz 2012. godine na 600 hiljada tona 2021. godine.

“Obnovili su pogone postrojenja, izgradili i nove pogone, tu tešku sodu, jer ona se pokazala kao dobar proizvod, jako je tražena i ima dobru cenu na tržištu”, kaže Okić.