Elektroprivreda BiH: Izgradnja Bloka 7 Termoelektrane u Tuzli će biti završena po svaku cenu

Novac i vreme, prema mišljenju Žiška, naša zemlja treba usmeriti u ozbiljnije investicije u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i uspostavljanje takozvanih pametnih mreža koje su budućnost energetskog sistema.

“Naši političari bi trebali obezbijediti subvencije za takozvanu građansku energiju, po uzoru na Hrvatsku gde se iz državnih fondova subvencioniraju fotonaponski sistemi na domaćinstvima. Ako se vidi da to funkcioniše u susednim zemlja, a da ne govorimo u Evropi, zašto bismo onda mi morali slati svoju decu da kopaju ugalj u rudnicima? Zašto oni ne bi montirali solarne kolektore ili radili neke ‘pametnije poslove’ na takozvanim pametnim mrežama”, smatra tuzlanski ekolog.

Zeleni ili put propasti?

Jedan od uslova za ulazak BiH u Evropsku uniju svakako je i potpuno praćenje takozvane “green kampanje” koja podrazumijeva delovanje po ekološkim standardima. Međutim, prema stanju na terenu, evidentno je da je naša zemlja još uvek nasuprot spomenutim načelima.

“Mi smo u green kampanji već deset godina. Trudimo se, opredeljeni smo da poštujemo zakone i ne možemo nikako drugačije raditi. Nažalost, očigledno je da u ovo državi, kada poštujete zakone, ne možete mnogo izgraditi u oblasti ekologije”, navodi generalni direktor Elektroprivrede BiH.

Njegovo mišljenje ne dele u tuzlanskom Centru za ekologiju i energiju.

“Mi smo na putu propasti, ako naši političari nastave raditi na isti način kao dosad. Desiće se da će se građani BiH pridružiti zelenom putu, ali u nekoj od zemalja Evropske unije. Našu zemlju praznimo i u njoj će praktično ostati samo političari koji će i dalje pričati kako je divno slati ljude u rudnik, kako je energija iz uglja jeftina te da mi ne možemo živeti bez nje. To je nonsens i politička demagogija, kako bi pokazali da se oni brinu i štite radna mesta rudara kojih, istini na volju, u rudnicima ima veoma malo”, ističe Žiško.

Gubitak energetske neovisnosti

Svedoci smo da je proizvodnje uglja sve manje, koja u ovom trenutku predstavlja glavni energent za proizvodnju električne energije u Bosni i Hercegovini. Prema rečima direktora Elektroprivrede BiH, naša zemlja trenutno nije na nivou proizvodnje električne energije po prihvatljivoj ceni i zadovoljavajućim standardima.

“Popularno je govoriti da imamo energetsku nezavisnost, što u percepciji stanovništva znači da imamo svoju energiju koju proizvodimo po ceni koja je nama prihvatljiva, uz prodaju i izvoz. No, u BiH ne postoji više potpune energetske neovisnosti jer naša roba mora ispunjavati standarde za početak, kako bismo je izvozili. Sadašnja cena električne energije iz termoelektrana iznosi 54 i 55 eura po megavatsatu, a mi veliki deo nje prodamo domaćinstvima, po ceni jeftinijoj za 20 ili 25 posto u odnosu na proizvodnu. Razliku namirujemo na međunarodnom tržištu, koje ćemo izgubiti ako se ubrzo ne promeni stanje”, kaže Andelija.

Shodno trenutnim prilikama, BiH za restruktuiranje elektroenergetskog sektora ima roka do 2026. godine, u suprotnom preti joj potpuni gubitak energetske neovisnosti uz duplo povećanje cene električne energije.

Izvor: Klik.ba