Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Crna Gora: Ko će graditi 2. blok TE “Pljevlja”

Crna Gora: Ko će graditi 2. blok TE “Pljevlja”

, Vesti

Da li će iscrpljujući dvogodišnji pregovori predstavnika Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A oko izgradnje drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima konačno dati rezultate? Odgovor se i dalje ne zna, jer cela se sve dešava iza zatvorenih vrata, a papiri su u zaključanim fiokama.

Iz Vlade je uz dozu optimizma poručeno da se detalji pregovora neće iznositi u javnost, sve dok se do tančina ne usaglase obe strane. Nezvanično, gradnja drugog bloka TE “Pljevlja” biće ugrađena u novi ugovor, dok će susedi preko Jadrana imati priliku da se povuku ukoliko to požele, pošto takva odluka ne bi ugrozila strateški interes Crne Gore. Odranije je u opciji da se kompaniji A2A, u slučaju da želi da izađe iz Elektroprivrede Crne Gore, isplati 250 miliona evra tokom sedam godina, uz uslov da se obe strane odreknu prava na arbitražu.

Gradnja drugog bloka je kamen spoticanja oko produženja saradnje dveju kompanija, jer su Italijani bili protiv tolike investicije, ali su kasnije popustili i pristali na varijantu da novac za gradnju obezbedi “treća strana”, koja bi trebalo da izdvoji 51 odsto sredstava, a EPCG 49. Italijani su bili protiv ove investicije, jer, navodno, od kada su kupili akcije 2009. za 430 miliona evra, nisu uspeli da povrate ni deo ulaganja.

– Deficit električne energije više nije zvanično opravdanje za izgradnju drugog bloka termoelektrane, što se može videti iz finalnog dokumenta detaljnog prostornog plana za novu TE u Pljevljima. Vlada je korigovala podatke o stvarnim rezervama uglja, ali dokument i dalje obiluje nepotpunim i manipulativnim podacima, koji ne daju odgovor na pitanje u čijem interesu je izgradnja 2. bloka TE u Pljevljima – ističu u MANS-u.

– Pored toga, podaci o stvarnim rezervama uglja u pljevaljskom basenu su korigovani, pa se umesto ranijih 164, sada navodi 84 miliona tona. Međutim, i taj podatak je manipulativan, jer se u baznim studijama, koje su bile osnov za izradu DPP, pominju rezerve od 73 miliona tona, u šta su uračunate i ekonomski neisplativi resursi uglja – ističu u ovoj NVO.

izvor: novosti.rs

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!