Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Novi standard za hidroenergiju je obaveza hidroenergetske industrije da smanji negativne uticaje na reke

Novi standard za hidroenergiju je obaveza hidroenergetske industrije da smanji negativne uticaje na reke

, Vesti

Evropske reke su već najrascepkanije na planeti.

8. septembar 2021. – Predstavljen danas na Svetskom kongresu hidroenergije, novi standard za hidroenergiju obaveza je hidroenergetske industrije da smanji negativne uticaje na reke, zajednice i prirodu. Međutim, Standard neće biti dovoljan za rešavanje razaranja koje sektor nastavlja da nanosi ekosistemima i biodiverzitetu u Evropi. Kao i ostatak regiona, reke centralne i istočne Evrope (CEE) već su zasićene hidroenergijom.

„Jedan od primarnih pokretača opadanja slatkovodnog biodiverziteta u slivu Dunava su brane i druga vodna infrastruktura koja utiče na prirodna staništa slatkovodnih vrsta poput dunavskih jesetra, dunavskog lososa i drugih riba, vidri i hiljada drugih vrsta u regionu . U Evropi moramo videti zabranu finansiranja novih hidroenergetskih projekata. Umesto toga, potrebna su ulaganja u odgovarajuće ublažavanje uticaja postojećih, štetnih hidroenergetskih i održivijih opcija poput energije vetra ili sunca “ – Irene Lucius, regionalna direktorka za očuvanje, WWF za centralnu i istočnu Evropu

Novi standard za hidroenergiju ne rešava na odgovarajući način uticaje koje bi imale dodatne hidroelektrane u celoj Evropi, a njegovi ‘minimalni pragovi’ (na primer, na lokaciji postrojenja i emisiji stakleničkih plinova) nisu dovoljno strogi da zaštite reke sa protokom vode i kritična staništa ili vrste.

Obaveze Međunarodnog udruženja hidroenergije (IHA) o zaštićenim područjima (PA) predstavljaju prvi, vrlo mali korak napred za industriju koja ima hiljade projekata planiranih ili u izgradnji u zaštićenim područjima. Ovo su prve obaveze koje je industrija preuzela na zaštićenim područjima. U stvari, obaveza na Svetsku baštinu je prvo priznanje industrije da postoje mesta koja bi trebala biti zabranjena za novu hidroenergiju. Međutim, obaveze IHA -e ne idu dovoljno daleko i nastaviće dopuštati razvoj projekata hidroenergije u zaštićenim područjima, pogoršavajući globalnu krizu prirode.

Ovo ima katastrofalan uticaj na slatkovodne ekosisteme i biodiverzitet, na primer na jesetru, lososa ili jegulju koja mora da migrira da bi preživela. Svaki novi hidroenergetski objekat ima dodatne negativne uticaje na slatkovodne ekosisteme u Evropi, koji se mogu ograničiti samo u ograničenoj meri i priroda više ne može njima upravljati. Većina ovih planiranih objekata ima kapacitet ispod 10 megavata – otprilike isto što i dve velike vetroturbine na kopnu – i tako bi dali zanemarljiv doprinos proizvodnji obnovljive energije. Štaviše, jedna trećina ovih planiranih hidroenergetskih projekata u EU nalazi se u zaštićenim područjima, poput nacionalnih parkova i lokacija Natura 2000, koja bi trebalo da obezbede utočište za najugroženiji evropski biodiverzitet. Ipak, uprkos tome, hidroenergija se i dalje razvija u CIE.

Sa 1000 hidroelektrana, još 400 je planirano ili u izgradnji, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Rumunija i Ukrajina već su zasićene. Sliv Dunava postaje jedan od najugroženijih slivova velikih reka ne samo u Evropi već i širom sveta. Reka Olt, poreklom iz Karpatskih planina, pokrivena je dugim lancem hidroelektrana. Pojavljuju se brojni novi projekti. Oni uključuju dve velike brane na Donjem Dunavu, čiji dizajn datira još iz sovjetske vladavine, i mnoge nove male projekte hidroenergije u Ukrajini. 2.500 (28%) svih planiranih hidroenergije je u zaštićenim područjima (33% u EU); kao što su dva hidroenergetska projekta koji ugrožavaju područja Natura 2000 u Rumuniji: jedan u Nacionalnom parku Defileul Jiului i drugi u Rastoliti, gde je vlada nedavno izmenila zakonodavstvo kako bi otvorila izgradnju brana u svim zaštićenim područjima širom zemlje.

Zabrana hidroenergetskih projekata na lokacijama svetske baštine može se smatrati prvim korakom u industriji, ali to je vrlo mali korak jer ova obaveza ne isključuje nova kretanja u drugim zaštićenim područjima, uključujući međunarodno zaštićena močvarna područja Ramsar. Očigledno je da je hidroenergetska industrija i dalje posvećena izgradnji brana i postrojenja u zaštićenim područjima, što će samo pogoršati krizu prirode. WWF poziva hidroenergetsku industriju da hitno proširi svoje obaveze „zabranjenog kretanja“ izvan područja svetske baštine na druga nacionalno i međunarodno zaštićena područja – kako bi se izbegla izgradnja hiljada planiranih projekata u zaštićenim područjima i sprečila nepopravljiva šteta na većem broju svetskih nasleđa, važna mesta za ljude i prirodu ‘. – Stuart Orr, WWF -ovo globalno slatkovodno olovo

Hidroenergetska industrija sada mora dokazati da će se ove obaveze koristiti kako bi se izbegle greške iz prošlosti i sprečile nepopravljive štete na većim svetskim zaštićenim područjima. Ostaje da se vidi da li će se vlade i programeri pridržavati preuzetih obaveza ili će nastaviti da stavljaju profit ispred ljudi i planete. Ako preuzete obaveze rigorozno provode sve članice IHA -e, trebalo bi doći do brzog pada broja projekata hidroenergije koji su planirani ili u izgradnji u zaštićenim područjima.

Izvor: WWF

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!