Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Rumunija će imati 32% obnovljive energije do 2030. godine

Rumunija će imati 32% obnovljive energije do 2030. godine

, Vesti

Prema studiji Dilojta, Rumunija će 2030. godine značajno premašiti cilj koji je Evropska komisija postavila u sektoru obnovljivih izvora.

Udeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora 2020. godine dostići će 26,8%, što je daleko iznad cilja Evropske komisije na nivou celog bloka, a 2030. godine će iznositi 35,5%, ponovo iznad cilja za tu godinu od 32%.

Ove procene datu su u izveštaju konsultantske kuće Dilojt Rumunija, koji je prezentovao Razvan Nikolesku, šef sektora za energetiku i resurse i bivši rumunski ministar energetike, na konferenciji „Energetska tranzicija 2018.“, u organizaciji Asocijacije proizvođača energije vetra RWEA.

Procenjena proizvodnja električne energije 2030. godine iznosiće 73,1 TWh. Najveći doprinos imaće hidorelektrane (24%), slede vetro elektrane (23%), nuklearna energija (22%) i solarne elektrane (10%).

Prema procenama Dilojta, instalisani kapacitet obnovljive energije 2030. godine biće za 64% veći nego 2020. Ukupni instalisani kapacitet u Rumuniji iznosiće 26,6 GWh, a više od polovine činiće hidro energija i vetar sa po 26%, i solarna energija sa 18%.

Zamenik predsednika ANRE Zoltan Nagy-Bege procenjuje da će Rumunija 2030. godine imati najmanje 2.000 MW instalisanih kapaciteta iz obnovljvih izvora.

Uticaj na račune potrošača

Cilj Rumunije u sektoru obnovljivih izvora energije za 2030. godinu je 32% udela zelene energije u ukupnoj potrošnji, u odnosu na 24% koliko iznosi danas, a s obzirom da je cena opreme značajno niža, i računi potrošača će biti manji, rekao je Nikulae Havrilet, savetnik ministra energetike.

S obzirom da je Rumunija već premašila cilj za 2020. godinu za 4%, dodatnih 8% u narednih 12 godina verovatno će biti instalisano i bez finansijske podrške, rekao je Havrilet.

Prema njegovim rečima, troškovi u ovom sektoru su smanjeni sa 1,5 miliona evra po megavatu instalisane energije vetra 2007. godine, na 600.000 do 700.000 evra u ovom trenutku, što znači da već postoji kokurencija između sistema proizvodnje električne energije, klasičnih izvora i obnovljive energije, bez potrebe za sistemima podrške, kao što su zeleni sertifikati.

Trenutno, proizvodnju obnovljive energije u Rumuniji subvencionišu svi potrošači putem zelenih sertifikata, stavke uključene u završni račun, tako da će se ova redukcija troškova odraziti na račune potrošača, rekao je Havrilet.

U budućnosti, sa prelaskom na čistu energiju i eliminacijom kazni za električnu energiju iz zagađujućih izvora, odnosno sertifikata za ugljen-dioksid, koji su veoma skupi, konačni račun se mora smanjiti.

Međutim, postoji i druga strana medalje, koja se odnosi na troškove balansiranja kada proizvodnja i potrošnja nisu u ravnoteži. Ovi troškovi će se smanjiti sa razvijem tehnologije skladištenja, objasnio je on.

Havrilet je dodao da je u septembru u Rumuniji puštena u rad prva baterija koja može da skladišti jedan megavat električne energije iz vetro elektrana.

On smatra da je potrebno usvojiti odgovarajuću regulativu koja će omogućiti da se skladištena energija integriše u sistem prenosa električne energije, odnosno na balansno tržište, koje je veoma skupo.

Ukupan kapacitet vetro elektrana u Rumuniji iznosi 3.105 MW, fotonaponskih panela 1.361 MW, malih hidroelektrana 342 MW i biomase 143 MW.

Izvor: economca.net

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!