Rumunija: Tužbe Hidroelektrike i Andritza vredne stotine miliona evra, direktorka pravnog sektora Hidroelektrike je u prošlosti radila za Andritz
, VestiPriča o najkontraverznijem ugovoru Hidroelektrike, vrednog milijardu evra, za modernizaciju hidrocentrala na Đerdapu, nije ni blizu kraja. Trenutno se pred arbitražnim sudovima vodi čak šest postupaka, u kojima obe strane zahtevaju odštetu. Novost je ipak da je šef pravnog tima Hidroelektrike, Dana Dunel, u prošlosti savetovala Andritz Hydro upravo u vezi ugovora o modernizaciji koji su sada predmet spora. Ona tvrdi da nije uključena u ovaj slučaj, i da postoje jasne klauzule o poverljivosti, tako da niju sukobu interesa.
Nakon što je izgubila proces pred rumunskim sudovima, kompanija Andritz Hydro se sudi sa Hidroelektrikom u šest arbitražnih sporova, većinu pred sudom u Ženevi. U tri spora, Hidroelektrika traži novac od Andritza, dok u druga tri Andritz zahteva odštenu od Hidroelektrike. Ukupna suma koju potražuje Andritz je 42 miliona evra, a Hidroelektrika 161 milion evra i 388 miliona dolara. Spor se odnosi na čuvene ugovore za modernizaciju hidroelektrana Đerdap i Oltul Inferior, koja je započeta 90-ih godina.
Istorija ugovora od milijardu evra
Ugovor između švajcarske kompanije Sulzer Hydro (kasnije VA Tech Hydro, odnosno Andritz) i Hidroelektrike o modernizaciji hidroelektrane Đerdap, dodeljen je 1997. godine za 150 miliona dolara. Ugovor je kasnije dopunjen stavkom o modernizaciji HE Đerdap II, vrednosti 98 miliona dolara, koja je kasnije, prema pisanju štampe, dostigla cifru od 200 miliona dolara. Velike sume novca isplaćene su na osnovu ugovora, bez prethodno sprovedenog tendera, a javili su se i tehnički problemi. U više navrata, hidroelektrane su zaustavljane kako bi se izvršile popravke, zbog čega je Hidroelektrika trpela gubitke.
HE Đerdap I proizvodi električnu energiju uvrednosti od 150.000 evra dnevno. Hidroelektrika je trpela astronomske gubitke svih ovih godina zbog polovične proizvodnje HE Đerdap, rekao je u januaru 2016. Remus Borza, bivši stečajni upravnik kompanije.
„Modernizacija HE Đerdap koštala je 1,1 milijardi evra. Nakon što je novac isplaćen, imali smo lošije performanse nego ranije. Modernizacija HE Đerdap i Oltul Inferior koštala je 1,3 miliona evra po MW, u skladu sa ugovorom. Modernizacija Lotru-Ciunget, za isti tip agregata, koštala je deset puta manje, odnosno 137.000 evra“, rekao je Borza.
Hidroelektrika je dobila sporove pokrenute pred sudovima u Rumuniji. Apelacioni sud je u novembru 2016. odbacio žalbu Andritza na presudu Suda u Bukureštu. Na taj način je Apelacioni sud potvrdio odluku prvostepenog suda i naložio Andritzu da plati sudske troškove. Zatim je Andritz tužio Hidroelektriku Arbitražnom sudu u Parizu, zahtevajući odštetu od 3 miliona evra, plus kamatu od 6% godišnje, zbog kršenja ugovora za modernizaciju HE Đerdap II i Gogosu, zaključenog 2001. godine.
Arbitražni sporovi nisu rešeni, a zanimljivo je ko je sada na čelu pravnog sektora Hidroelektrike.
Dana Dunel je postavljena za direktora pravnog sektora Hidroelektrike 2016. godine. Dunel ima 20 godina advokatske prakse u sektoru enrgetike i smatra se vrhunskim advokatom u ovoj oblasti.
Međutim, neke njene reference pokrenule su pitanje njenog angažovanja u Hidroelektriki.
Među njenim klijentima je 2005. godine bio Andritz Hydro, u okviru projekta „Kapitalni remont sa modernizacijom u cilju povećanja sigurnosti hidroelektrane Đerdap I“. Njena pozicija je bila koordinator tima/pravni savetnik, što uključuje pružanje pravne pomoći i saveta lokalnom ogranku stranog partnera, pravnu pomoć tokom izvršenja radova na remontu i modernizaciji i pomoć klijentu u postupku pravne arbitraže pred ICC.
Iste godine, Dunel je imala sličan ugovor sa kompanijom na projektu modernizacije Đerdapa II.
Problem predstavlja to što Hidroelektrika, dok je na čelu njenog pravnog odeljenja Dunel, već godinama vodi spor sa kompanijom Andritz, za koji je ona radila upravo ugovor o Đerdapu.
Dunel objašnjava da ona nije uključena u pravni tim koji vodi parnicu. Ona dodaje da ne može otkrivati informacije iz prethodnih slučajeva, zbog klauzule o poverljivosti.
Izvor: economica.net
NAJNOVIJE VESTI
- June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
- August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
- August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
- August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo