Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Srbija; Me­šta­ni Stare pla­nine uje­dinjeno pro­tiv mini-elektra­na

Srbija; Me­šta­ni Stare pla­nine uje­dinjeno pro­tiv mini-elektra­na

, Vesti

Grad­nja mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne „Pa­kle­šti­ca” na re­ci Vi­so­či­ci u Par­ku pri­ro­de „Sta­ra pla­ni­na”, na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Pi­rot, uz­bur­ka­la je jav­nost. Me­šta­ni 15 me­snih za­jed­ni­ca Sta­re pla­ni­ne uje­di­ni­li su se u ci­lju za­šti­te svo­jih re­ka.

Pro­stor­nim pla­nom op­šti­ne Pi­rot iz 2011. go­di­ne pred­vi­đe­na je iz­grad­nja čak 58 MHE – no­vih elek­tro­pri­vred­nih obje­ka­ta, od ko­jih su ne­ki pred­vi­đe­ni na lo­ka­ci­ja­ma u re­ži­mu dru­gog ste­pe­na za­šti­te, sa obra­zlo­že­njem da su „naj­ve­ći broj pred­lo­že­nih elek­tra­na pro­toč­ne i ra­de na se­zon­skim ve­li­kim vo­da­ma pri ota­pa­nju sne­ga i u ki­šnom pe­ri­o­du”. Ta­ko­đe se ka­že da se iz­grad­njom ovih elek­tra­na ne bi re­me­ti­li to­ko­vi re­ka i vo­do­to­ko­va, a i da bi MHE obez­be­di­le elek­trič­nu ener­gi­ju za bu­du­će tu­ri­stič­ke objek­te na Sta­roj pla­ni­ni, ko­ja se u na­red­nom pe­ri­o­du opre­de­lju­je za zna­ča­jan raz­voj tu­ri­zma u Sr­bi­ji.

Na­ve­de­ne tvrd­nje ko­ji­ma se po­dr­ža­va iz­grad­nja MHE, po re­či­ma struč­nja­ka, „ne dr­že vo­du”, jer bi po­stu­pa­nje po ovom pla­nu do­ve­lo do ne­po­vrat­nih po­sle­di­ca po ži­vot­nu sre­di­nu, bez ika­kvih ko­ri­sti za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, sto­ji u pi­smu de­ka­na Šu­mar­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du prof. dr Rat­ka Ri­sti­ća, ko­je je upu­tio gra­do­na­čel­ni­ku Pi­ro­ta mr Vla­da­nu Va­si­ću, Skup­šti­ni gra­da Pi­ro­ta i pred­stav­ni­ci­ma me­snih za­jed­ni­ca Sta­re pla­ni­ne.

Ne­po­sre­dan po­vod za pro­fe­so­ro­vo obra­ća­nje bi­la je sed­ni­ca re­pu­blič­ke re­vi­zi­o­ne ko­mi­si­je o pri­hva­ta­nju pro­jek­ta Iz­grad­nja MHE „Pa­kle­šti­ca” na re­ci Vi­so­či­ci, u okvi­ru za­šti­će­nog pri­rod­nog do­bra Park pri­ro­de „Sta­ra pla­ni­na”. Kao član Ko­mi­si­je za pro­jek­te od zna­ča­ja za re­pu­bli­ku, pri Mi­ni­star­stvu za gra­đe­vi­nar­stvo, sa­o­bra­ćaj i in­fra­struk­tu­ru, Ri­stić je imao pri­li­ku da se upo­zna sa teh­nič­kim i pra­te­ćim do­ku­men­ti­ma, i zbog to­ga je is­ta­kao da je pro­je­kat ne­pri­hva­tljiv i pod­neo pri­med­be sa obra­zlo­že­njem. Isti do­ku­ment, ka­ko is­ti­če, do­sta­vio je i Mi­ni­star­stvu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, Za­vo­du za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je, kao i upra­vlja­ču Par­ka pri­ro­de „Sta­ra pla­ni­na” i JP „Sr­bi­ja­šu­me”.

Pro­fe­sor Ri­stić obra­tio se i jav­no­sti otvo­re­nim pi­smom po­vo­dom „epi­de­mi­je” grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, po­seb­no na pod­ruč­ju Par­ka pri­ro­de „Sta­ra pla­ni­na”, či­ji se ve­li­ki deo na­la­zi na pod­ruč­ju Pi­ro­ta.

Ta­ko je i iz­grad­nja MHE „Pa­kle­šti­ca” pla­ni­ra­na u par­ku pri­ro­de, u dru­goj zo­ni za­šti­te, su­prot­no Ured­bi o za­šti­ti, ko­jom je pro­pi­sa­no da se na po­vr­ši­na­ma pod re­ži­mom za­šti­te dru­gog ste­pe­na za­bra­nju­je iz­grad­nja, sem re­kon­struk­ci­je i odr­ža­va­nja elek­tro­pri­vred­nih, vo­do­pri­vred­nih i šum­skih obje­ka­ta. Da­kle, ne­ma po­me­na o iz­grad­nji no­vih obje­ka­ta.

Po­me­nu­ta MHE na re­ci Vi­so­či­ci bi­la bi naj­ve­ća od svih pla­ni­ra­nih mi­ni-elek­tra­na, a nje­nom grad­njom re­ka bi niz­vod­no od se­la Rsov­ci bi­la gur­nu­ta u dva ki­lo­me­tra du­gu cev, ko­jom bi vo­da za­o­bi­šla Vla­di­ki­ne plo­če, ne­zva­nič­no naj­lep­ši reč­ni ka­njon Sr­bi­je.

– Re­ci, kli­su­ri i svem ži­vom sve­tu bio bi osta­vljen ta­ko­zva­ni bi­o­lo­ški mi­ni­mum vo­de, ko­ji u prak­si če­sto bi­va ma­nji i od 10 od­sto pro­to­ka. To bi, iz­ve­sno, pot­pu­no de­gra­di­ra­lo či­tav eko­si­stem i do­ve­lo do na­no­še­nja reč­nog ta­lo­ga (mu­lja, pe­ska) i opli­ća­va­nja vi­ro­va u ko­ji­ma ži­ve po­toč­ne pa­strm­ke, je­din­stve­ne u sve­tu. Ipak, po­čet­kom ove go­di­ne po­ja­vi­le su se na­zna­ke da će se od ove su­lu­de ide­je od­u­sta­ti – re­klo nam je Alek­san­dar Jo­va­no­vić Ću­ta, is­pred svo­jih udru­že­nih Sta­ro­pla­ni­na­ca.

Raz­log za op­ti­mi­zam je re­še­nje ko­je je pot­pi­sao Go­ran Tri­van, mi­ni­star za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, ko­jim se po­stu­pak da­va­nja sa­gla­sno­sti na stu­di­ju o pro­ce­ni uti­ca­ja za MHE „Pa­kle­šti­ca” vra­ća na po­če­tak. Ovo je obra­zlo­že­no ve­li­kim ne­do­sta­ci­ma u stu­di­ji, po­put to­ga da su pot­pu­no iz­o­sta­vlje­ne za­šti­će­ne vr­ste po­toč­na pa­strm­ka i po­toč­na mre­na, kao i stro­go za­šti­će­na vr­sta po­toč­ni rak, kao i uti­caj MHE na njih.

Su­prot­no to­me, Re­pu­blič­ka re­vi­zi­o­na ko­mi­si­ja je u te­snom gla­sa­nju (8:7) od­lu­či­la da se sa pro­jek­tom MHE „Pa­kle­šti­ca” na­sta­vlja. Ve­ći­na pri­sut­nih ni­je uze­la u ob­zir re­či prof. dr Rat­ka Ri­sti­ća, ko­ji je iz ugla struč­nja­ka uka­zi­vao na po­sle­di­ce po ži­vot­nu sre­di­nu.

Od pred­vi­đe­nih 58 MHE na pod­ruč­ju Sta­re pla­ni­ne, 20 ih je do­bi­lo do­zvo­lu za grad­nju. Me­šta­ni, ka­ko su nam re­kli, već dve go­di­ne po­ku­ša­va­ju da o to­me raz­go­va­ra­ju sa pr­vim čo­ve­kom Pi­ro­ta mr Vla­di­mi­rom Va­si­ćem, ka­ko bi do­bi­li nje­go­vu po­dr­šku u bor­bi za za­šti­tu re­ka, ali ih on ni­ka­da ni­je pri­mio. Nad­le­žni u op­šti­ni re­kli su za „Po­li­ti­ku” da sve ra­de u skla­du sa za­ko­nom, a da, kad je reč o MHE, sa­mo spro­vo­de od­lu­ku ko­ja se do­no­si na vi­šoj in­stan­ci.

– Iz­grad­nja MHE do­no­si ko­rist je­di­no po­je­din­ci­ma i in­te­re­snim gru­pa­ma.

In­ve­sti­to­ri su uglav­nom pri­vat­ne kom­pa­ni­je, ko­je ima­ju ja­san in­te­res: od tre­nut­ka pu­šta­nja MHE u po­gon, pro­iz­ve­de­na elek­trič­na ener­gi­ja is­po­ru­ču­je se Elek­tro­pri­vre­di Sr­bi­je, ko­ja pro­iz­vo­đa­či­ma pla­ća po­vla­šće­nu ce­nu od 10,6 do 13,93 evro­cen­ta po ki­lo­vat-ča­su pro­iz­ve­de­ne ener­gi­je, a sve to na kra­ju ide na te­ret gra­đa­na, jer se ra­ču­ni za po­tro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju u sva­kom do­ma­ćin­stvu u Sr­bi­ji op­te­re­ću­ju sa 0,093 di­na­ra po po­tro­še­nom ki­lo­vat-ča­su.

Da­kle, in­te­re­sne gru­pe i po­je­din­ci ostva­ru­ju ogrom­nu ma­te­ri­jal­nu ko­rist, na­no­se­ći ve­li­ku eko­lo­šku šte­tu u za­šti­će­nim pri­rod­nim pod­ruč­ji­ma, a sve to pla­ća­ju gra­đa­ni Sr­bi­je – ka­že se u otvo­re­nom pi­smu prof. Ri­sti­ća, uz na­po­me­nu da je do­volj­no po­gle­da­ti pri­me­re Jo­ša­nič­ke re­ke pod­no Ko­pa­o­ni­ka, Bi­stri­ce u oko­li­ni No­ve Va­ro­ši i Cr­no­trav­ske re­ke na Sta­roj pla­ni­ni, da bi se raz­u­me­le ka­ta­stro­fal­ne eko­lo­ške po­sle­di­ce grad­nje MHE.

Re­ka odnela opremu

Na­buja­la Ra­kit­ska reka po dru­gi put je zbrisala gra­dilište MHE, odnev­ši sa sobom pum­pe, cement, drvenu gra­đu, ali i deo puta. Me­šta­ni već počinju da ispre­daju pri­če o „Zi­danju Skadra na Bo­ja­ni”, u nadi da će investi­tor iz Be­o­gra­da, koji je u Ba­bušni­ci 2015. godine kon­kurisao i dobio potrebne dozvo­le za izgradnju elektra­ne, odu­sta­ti od bor­be sa rekom. Sa­mi mešta­ni nisu uspeli da se izbore za reku, koju investi­tor namerava da cevima u dužini od 2.600 metara pre­seli do mašin­ske zgrade u sused­nom selu Zvon­ce.

Izvor: politika.rs

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!