Zaustavite uništavanje životne sredine

, Vesti

Na svetski Dan zaštite životne sredine, aktivisti širom Bosne i Hercegovine, kojima je očuvanje životne sredine deo svakodnevne borbe, ujedinjeni su u ideji da je naša planeta i njena zaštita prioritet svakog pojedinca. Simbolično, na ovaj dan, građanski aktivisti širom BiH odlučili su se obratiti svojim sugrađanima, te ih pozvati na zajedničku borbu protiv sistemskog uništavanja životne sredine i ugrožavanja javnog interesa. Pominjujući svoje iskustvo, aktivisti su pozvali sve zainteresovane da se pridruže ovoj borbi, te posredno i da deluju u cilju sveobuhvatne zaštite prirode oko nas. I samim tim doprinesu stvaranju bolje budućnosti.

„Nelegalna i nekotrolisana eksploatacija šljunka izaziva devastirajuće efekte po životnu sredinu, uključujući uništavanje rečnih korita, poplave, uništavanje zemljišta i narušavanje ravnoteže eko-sistema. Pozivamo nadležne institucije da pristupe rešavanju problema, od donošenja suštinskih promena u primjeni planskih dokumenata, izdavanju dozvola, do uspostavljanja efektnog sistema kontrole, nadzora i kažnjavanja nelegalnih aktivnosti“ – poručuju aktivisti za zaštitu slivova reka Bosne i Drine od nelegalne i nekontrolisane eksploatacije šljunka.

„Naša životna sredina naše je blago, koje će, ukoliko se brzo ne osvestimo, postati naše siromaštvo. Vreme je da se svako od nas uključi u ovu borbu i da uradi sve što je u njegovoj moći za zajednički cilj, za naše bolje sutra i za našu planetu Zemlju!“ – naglašava Aleksandar Novaković, aktivista neformalne grupe građana „Sačuvajmo Karanovac“.

„Naš aktivizam prvenstveno ima za cilj da se ukaže odgovornim i gradskim vlastima u ZDK na obavezu namenskog trošenja novca iz Fonda, na projekte za zaštitu zraka, što bi direktno uticalo na poboljšanje kvaliteta života grašana ZDK i zdraviju životnu sredinu!“- navode iz neformalne grupe „Čuvari Zraka“ iz Zenice.

„Ovom prilikom podsjećamo na problem u Kreševu koji godinama egzistira! Trenutno čekamo odluku Federalnog ministarstva životne sriedine i turizma o produženju dozvole nakon što smo ukazali na propusta, a sa druge strane očekujemo od Vlade SBK da raskine koncesioni ugovor za kamenolom koji bez ikakvih dozvola radi. Poručujemo da nećemo odustati dok se ne zaustavi nelegalan rad kamenoloma i tvornice vapna u Kreševu“, izjavio je Darko Joksimović, predstavnik Kreševskog građanskog pokreta.

„Iako je u pitanju prirodni fenomen, jedinstven u Bosni i Hercegovini, Bunski kanali nisu trajno zaštićeni od gradnje mHE sve dok mHE Buna 1 i 2 ne budu izbrisane iz postojećeg Prostornog plana Grada Mostara. Zbog toga, zajedno sa 1400 građana potpisnika peticije za spas Bunskih kanala, pozivamo gradsku vlast da trajno zaustave gradnju mHE na Bunskim kanalima i da izbrišu ucrtane mHE iz prostornog regulacionog plana Grada Mostara.“, poručuje Miroslav Barišić, predstavnik neformalne grupe građana „Stop izgradnji mHE na Buni“.

„Ovom prilikom poručujemo da nećemo odustati od svoje borbe protiv nelegalne gradnje mHE na Kasindolskoj reci. Nakon što su oborene ekološke dozvole za sve 3 mHE na Kasindolskoj reci, te građevinska dozvola za mHE Samar, tražimo raskid koncesionih ugovora za ove 3 mHE. Samo na taj način možemo u potpunosti zaštiti našu reku i životnu sredinu koja je ugrožena“, rekla je Sara Tuševljak, predstavnica neformalne grupe građana „Stop izgradnji mHE na Kasindolskoj reci“.

“Potvrđeno je da se gradilište spornog kompleksa nalazi u 3. vodozaštitnoj zoni i da je pitanje vremena kada će tankovi popustiti i zagaditi pitku vodu grada Sarajeva! Simbolično na današnji dan pitamo kako je moguće da naša voda, daleko poznata po kvaliteti u svijetu ima cenu? Naše zdravlje je u rukama Tužilaštva, jer smo za one koji donose odluke kolateralna šteta. Nadam se da će i oni koji negiraju opasnost i grade bez validnih dozvola osjetiti posljedice“, ističu predstavnici neformalne grupe građana „Spas u zadnji čas – spasimo Dobrinju“.

„Izgradnjom mHe na Doljanci ozbiljno je ugrožen život i opstanak ljudi koji žive na tom području. Narušena je ravnoteža u prirodi, a ljudi koji su živeli od poljoprivrede morali su promeniti delatnost ili napustiti to područje i tražiti negdje drugo bolje sutra za sebe i svoju decu. Međutim, naše udruženje je još uvek tu, i mi ćemo se nastaviti boriti za naša prava.“ – poručuju aktivisti iz NGG „Za Doljanku“.

„Želimo javnost i nadležne institucije da podsetimo da se građani Višegrada već 28 godina bore sa problemom nelegalne deponije koja je opasna po zdravlje građana i životnu sredinu. U cilju rešavanja problema, meštani su pokrenuli potpisivanje peticije za uklanjanje deponije. Pozivamo sve građane Višegrada da potpišu peticiju i priključe se našoj borbi protiv nelegalne deponije. Sretan međunarodni dan životne sredine svima koji nemaju deponiju u neposrednoj blizini domova!“ –kažu aktivisti NGG „Uklonimo nelegalnu deponiju pred turističkim gradom Višegradom“.

„Retke su teme koje mogu pokrenuti veći broj ljudi. Nelegalna upotreba pesticida i štetan uticaj jeste jedna od tih tema, problem koji direktno utiče na život svakog pojedinca bez obzira na političku pripadnost, finansijske mogućnosti, godine, nacionalnost ili bilo šta drugo što stvara društvene podjele. Neformalna grupa građana „Goražde bez pesticida“ vršiti će pritisak na donosioce odluka da odgovore na zahtev zajednice koju zastupaju. Ovo je borba za našu dece, jer to je bit naših života“, otvoreno govore aktivisti neformalne grupe građana „Goražde bez pesticida“.

“Svetski dan zaštite okoliša prilika je da još jednom ukažemo na važnost očuvanja poslednjih divljih, pitkih reka na Starom kontinentu. Neretvica je reka dužine 27 km i većim delom toka je pitka. Naša poruka je da nećemo dopustiti izgradnju 15 malih hidroelektrana i njeno trpanje u cevi zbog šake kilovata.”, istakli su predstavnici udruženja građana “Neretvica – Pusti me da tečem’.

Aktivisti se svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima u borbi za zaštitu javnog interesa, a često je to usko vezano za uništavanje životne sredine. Upravo zbog toga su uputili poziv nadležnim institucijama da svoj posao obavljaju u skladu sa propisima, te da rad na zaštiti životne sredine ne ostane samo deklarativan. Održivoj budućnosti posveti više pažnje, jer kada bi zaštita prirode bila imperativ, sa velikim brojem izazova i problema građani BiH ne bi morali da se suočavaju, piše Buka.