Učešće javnosti

Učešće javnosti u donošenju odluka  

Drugi stub Arhuske konvencije je zasnovan na konceptu učešća javnosti i izveden je iz Principa 10 Rio Deklaracije: Pitanja životne sredine se najbolje rešavaju uz učešće svih zainteresovanih građana na određenim nivoima.

Koji su minimalni uslovi za učešće javnosti?

Ukratko, Konvencija nameće sledeće osnovne uslove javnim institucijama vlasti:

– da informiše javnost o procesu učešća javnosti,

– uzme komentare u obzir i o tome obavesti podnosioca komentara.

Učešće zahteva informisanost. Stoga je vrlo važno da se javnosti obezbede i učine dostupnim precizne, tačne i pravovremene informacije. Rokovi za učešće javnosti moraju biti predviđeni u najranijoj mogućoj fazi, od samog početka prve faze procesa, kada su sve opcije još uvek otvorene, a prema unapred utvrđenim rasporedom. Konačno, javne vlasti moraju uzeti u obzir rezultate učešća javnosti u procesu donošenja konačne odluke. Javnost mora biti obaveštena o načinu u kojoj meri su rezultati učešća javnosti uzeti u obzir. Ako se javno mišljenje ne uzme u obzir prilikom donošenja odluka, vlasti moraju objasniti razloge za to.

Ko ima koristi od prava na učešće?

Svi zainteresovani građani mogu učestvovati u procesu konsultacija.

· Nevladine organizacije koje se bave pitanjima životne sredine su de-facto uključene u ovu ciljnu grupu po Konvenciji (Član 2.5).

Koji su različiti tipovi odluka koje pokriva Konvencija?

Postoje četiri tipa odluka koji se tiču prava na učešće javnosti:

1. izdavanje dozvola za određene aktivnosti ili instalacije

2. razvoj planova i programa u oblasti životne sredine

3. razvoj politika životne sredine

4. priprema i izrada zakonskih propisa.

Izdavanje dozvola za određene aktivnosti ili instalacije

Ovaj česti oblik učešća javnosti se uglavnom provodio za izdavanje dozvola, kao što su ekološke dozvole. To se primjenjuje kada se odobrenje zahteva za određene aktivnosti ili projekte koji proizlaze iz pojedinih sektora/delatnosti za koje se smatra da sadrže visoko onečišćujuće elemente (hemijska industrija, energetika, otpad, itd.) ili mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. To omogućava javnosti da doprinese postupku donošenja odluka. Dva Člana Arhuske konvencije se bave ovim oblikom učešća javnosti:

Članak 6. Konvencije osigurava sledeće mere:

· Informacije koje se odnose na izdavanje dozvola za ove aktivnosti ili projekti, moraju biti besplatno dostupni javnosti.

· Nadležne vlasti takođe moraju informisati javnost o odlukama i moraju ih opravdati.

· Žalbeni postupak je predviđen (Član 9,2 Konvencije).

Član 6. bis, uveden u Konvenciji u obliku izmena i dopuna u maju 2005 godine, posebno se bavi pitanjem odobrenja vezanih za GMO (genetski modifikovani organizmi).

Razvoj planova i programa životne sredine

Članak 7. Konvencije nudi javnosti mogućnost učešća u razvoju planova i programa. To se odnosi na alate uspostavljene od strane tela javnog organa nadležnog za organizaciju, u vremenu i prostoru, aktivnosti društva koje usko ili na daljinu utiču na životnu sredinu ili životno okruženje. Na primer: izrađeni planovi koji se odnose na prostorno planiranje ili strategiju zaštite životne sredine u vezi, na primer, borba protiv klimatskih promena, upravljanja otpadom, ili strategije za zaštitu prirode.

Razvoj politika životne sredine

Konvencija preporučuje da javne vlasti omoguće javnosti da učestvuje u razvoju politike životne sredine (vidi Član 7., poslednja rečenica).

U pripremi i izradi zakonskih propisa Konvencija prepoznaje ulogu javnosti. Član 8. daje na odgovornost javnim vlastima da sprovode potrebne aktivnosti za efektivno učešće javnosti. To se isto tako može odvijati preko predstavnika savetodavnih tela ili uključivanjem predstavnika udruženja koja se bave pitanjima životne sredine u radne grupe za izradu politika.