Albanija: Poplave u Skadru, kako upravljanje hidroelektranama na Drinu utiče na smanjivanje efekta padavina?

, Vesti

Obilne padavine otežavaju sitauciju na severu Albanije, gde postoji velika opasnost od poplava. U selu Obot, u administrativnoj jedinici Ana e Malit, voda je prouzorkavala veliku štetu na poljoprivrednim imanjima. Velika količina padavina uticala je na porast nivoa u rezervoarima hidroelektrana Fierze i Vau Dejes. Nivo reke Drin povećan je za više od 20 centimetara za samo jedan dan.

U oblasti Ana e Malit poplavljeno je 750 hektara zemlje. Na putu do sela Obot nivo vode iznosi 30 do 50 centimetara. Zbog pražnjenja kaskada na Drinu, situacija je dodatno pogoršana u prethodna tri dana, prenosi energjia.al.

Prema podacima Instituta za geologiju, energiju, vodu i životnu sredinu, očekuje se porast nivoa reka, posebno na severu zemlje. Ovo je posledica kombinacije dva faktora – otapanja snaga zbog rasta temperatura i obilnih padavina. Sliv Drin-Bojana i Skadarsko jezero imaju tendenciju povećanja protoka i nivoa vode. U periodu od utorka do četvrtka očekuje se povećanje nivoa reke Bojane i Skadarskog jezera.

Povećanje nivoa u dolini Skadra zavisiće i od pražnjenja kaskada na Drinu. Na osnovu hidroloških proračuna, zbog porasta nivoa na reci Bojani i Skadarskom jezeru, postoji rizik od širenja poplava na ovom području. Procenjuje se da će najviši nivo biti dostignut 8. marta.

S druge strane, ministar energetike Damian Gjiknuri je tokom obilaska hidroelektrane Vau Dejes rekao da kompanija KESH drži situaciju pod kontrolom. On je objasnio da su zbog čestih padavina i naglog porasta temperature ukupni protoci kroz kaskadu iznosili do 2.5000 kubnih metara vode u sekundi. Dobrim upravljanjem svim akumulacijama u kaskadi, moguće je preuzeti protoke ne veće od 1.450 kubnih metara.

Ministar dodaje da bi bez odgovarajućeg upravljanja, u slučaju propuštanja svih  2.5000 kubnih metara, došlo do pojave velikih velikih poplava, poput onih zabeleženih u Albaniji 2010. godine.

Gjiknuri kaže da su preduzete sve mere predostrožnosti i da će, u zavisnosti od protoka, daljnje ispuštanje biti izvrešno u punoj saglasnosti sa propisima i da će, ukoliko do toga dođe, uticaj biti minimalan. On je dodao da poplave koje su zabeležene nisu posledica ispuštanja vode iz kaskada već prirodnih protoka.

Očekuje se da je nivo akumulacije Fierze u sredu uveče dostigao kvotu od 295 metara, dok maksimum koji se može regulisati iznosi 296 metara.

Izvori: energjia.al, monitor.al