Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|BiH: Borba za spas Neretvice – 15 mini hidroelektrana bi uništilo reku i endemske vrste

BiH: Borba za spas Neretvice – 15 mini hidroelektrana bi uništilo reku i endemske vrste

, Vesti

Građani opštine Konjic koji žive u dolini reke Neretvice započeli su borbu protiv izgradnje 15 mini hidroelektrana na toj reci dugoj 27 kilometara. Smatraju kako će hidrocentrale uništiti biljni i životinjski svet, s naglaskom na endemske vrste koje tu žive.

Prema rečima člana Organizacionog odbora koalicije za borbu i očuvanje reke Neretvice Ibre Here, oni su u četvrtak uputili inicijativu Veću Opštine Konjic da se revidira odluka o izgradnji mini hidroelektrana koja je donesena još 2008. godine. Kako je Hero rekao, to je učinjeno pod pritiskom Federacije BiH koja je tvrdila da je ovo projekt od opšteg javnog interesa, a tada nisu imali informacije o posledicama koje hidoroelektrane mogu napraviti.

„Procedure nisu urađene zakonski niti su javne rasprave obavljene na adekvatan način sa lokalnom zajednicom, jer Opština Konjic nije implementirala Zakon o lokalnoj samoupravi. Nisu nam objasnili šta dobijamo, a šta gubimo. Nemamo kontakt ni sa predstavnicima Elektroprivrede ni Opštine Konjic. Bilo kakvo narušavanje toka reke Neretvice ne bi bilo dobro, jer je ona pritoka Neretve i endemska reka u kojoj imaju najmanje četiri vrste endemskih riba i rakova. Ta vrsta raka je na crvenoj listi po zaštićenosti u svetu”, rekao je Hero.

On je dodao da je ključno pitanje zašto se čekalo 12 godina da bi se pokrenuo ovaj projekat, istakavši kako poseduju dokumentaciju iz koje se vidi da nije sve urađeno u skladu sa zakonom, zbog čega su angažovali i pravni stručni tim od sedam advokata.

„To bi bio u najmanju ruku urbicid nad rekom, jer imamo iskustvo šta se dešavalo sa ostalim rekama u BiH na kojim su izgrađene hidroelektrane. Mi smo povrtlarski i voćarski kraj, poznati smo po kestenu i to bi uticalo i na uzgoj. Kada su većnici 2008. godine jednoglasno glasali za ovu odluku, nisu bili informisani, kao ni mještani koji su prodali svoje zemljište, jer su imali pritisak s federalnog niova i rečeno im je da će im, ako ne prodaju, biti oduzeto, jer je od opšeg javnog interesa. Sada su se ljudima otvorile oči”, rekao je.

Ujedinila su se udruženja među kojima su ribolovci, povrtlari, zaštitnici životne sredine, uzgajivači riba i meštani. Traže reviziju ove odluke i da im se konačno predstavi studija o uticaju hidroelektrana na floru i faunu, jer nemaju uvid u to.

“Svaka pritoka Neretvice je mrestilište ribe. Ljudi će braniti svoje pravo nad rekom pravnim putem. Planirali su da izbace 400 hiljada kubika zemlje, ali ne i gde će odložiti tu zemlju pa pretpostavljamo da bi se to lagerovalo u reku. Problem za investitora je i taj što je stari most na regionalnom putu na Granskom Polju uništen u bujici, a novoizgrađeni drveni može podneti samo teret do 15 tona, što znači da teške mašine ne mogu preći preko njega. Učinićemo sve da zaštitimo ovo područje”, kazao je Hero.

Predsednik udruženja za zaštitu životne sredine Zelena Neretva Amir Variščić rekao je kako je zbog endemskih vrsta rečnog raka u Neretvici Evropska banka za obnovu i razvoj odustala od kreditiranja projekta mini hidroelektrana. EBRD je naručila i studiju uticaja na životnu sredinu koja je dokazala da bi se gradnjom hidroelektrana uticalo na staništa od ključne važnosti.

Pokrenuta je i online peticija “Pusti me da tečem: Spasimo Neretvicu!” koju je do sada potpisalo blizu 1.400 ljudi.

Izgradnja na Neretvici planirana je Dugoročnim planom razvoja EPBiH, odlukama Vlade Federacije i nadležnih institucija o proglašenju javnog interesa i pripremi izgradnje novih elektroenergetskih objekata. Ukupno instalirana snaga planiranih 15 mini hidroelektrana na Neretvici je 24,5 MW. Investicija je vrijedna 103 miliona KM (52,8 miliona evra).

Izvor: energetika.ba / klix.ba

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!