Crna Gora; Pljevlja: Elektrana kad Brisel kaže

Obaveza iz sporazuma o smanjenju štetnih gasova potencijalno energetski problem. TA “Pljevlja 2” pod velikim znakom pitanja. Male HE uglavnom neisplative.

Bez “zelenog svetla” iz Brisela, Crna Gora, kao potpisnica Pariskog sporazuma ne može da napravi nijednu elektranu, ni termo, ni hidro. Ovu vest saopštio je Filip Vuković, poslanik DPS tokom skupštinskog zasedanja, podsećajući da je “taj sektor” pod striktnom kontrolom Evropske unije. Inače, o problemu energetske nezavisnosti tek će se polemisati kad na dnevni red sa EU dođe poglavlje 27. (ekologija), koje još nije otovoreno.

– Svedoci smo kako se grubo u Briselu odnose i na pomen o gradnji termoelektrana na ugalj, a u poslednje vreme i na gradnju hidroelektrana – saopštio je Vuković.

Crna Gora je pre godinu dana ratifikovala Pariski sporazum, obavezujući se na smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, pa otud i ovakva reakcija poslanika vladajuće većine, jer je ovim, izgradnja drugog bloka Termoelektrane “Pljevlja” pod znakom pitanja. Ranije je Janez Kopač, direktor sekretarijata Energetske zajednice, na sastanku sa članovima parlamentarnog odbora za ekonomiju, finansije i budžet, izrazio sumnju da bi investicija u novu termoelektranu na ugalj bila isplativa.

– Ne vidim neku ekonomsku računicu za drugi blok. Sumnjam da bi to bilo rentabilno. Termoelektrane nisu jeftine, samo stare koje su već amortizovane, ali sve što je novo ili rekonstruisano, to je skupo – rekao je Kopač.

Aleksandar Perović, izvršni direktor Ekološkog pokreta “Ozon”, podseća na obaveze Crne Gore koje proističu iz Pariskog sporazuma.

– Crna Gora već ispunjava zadate norme, jer industrije gotovo da nema, pa osim TE “Pljevlja” ovde ne postoje veći izvori emisije štetnih gasova. Kombinat aluminijuma u Podgorici i nikšićka Železara, jedva da funkcionišu – kaže Perović. – Smatramo da se izgradnjom prljavih tehnologija obesmišljava suština Pariskog sporazuma. Apsurdno je praviti izvore takvih tehnologija kada ste potpisnik međunarodnog dokumenta.

Kad je reč o mini-hidroelektranama, problem na koji može da se naiđe u Briselu je uništavanje biljnog i životinjskog sveta. Po tom osnovu, moguće je kontrolisati i energetski bilans neke zemlje, bez obzira da li problem zaštite biodiverziteta zaista postoji. A na domaćem terenu, gotovo da nije bilo pomena o gradnji neke mini-elektrane, a da ona nije izazvala revolt ekologa ili lokalnog stanovništva. Naš sagovornik ističe da male hidroelektrane “upadaju” u priču o isplativosti i u kvotu energetske nezavisnosti.

– U poslednja dva meseca prošle godine više struje proizveo je vetro-park “Krnovo”, nego svih 12 malih hidroelektrana. Toliko o njihovoj isplativosti – kaže Perović.

Dotira ih drzava

Vlasnicima malih HE u prvom kvartalu ove godine po osnovu naknade za obnovljive izvore energije isplaćeno je 1,3 miliona evra, saopšteno je iz Crnogorskog operatora tržišta električne energije COTEE. Isplaćeni iznos je viši od polovine ukupnih godišnjih sredstava koja su vlasnici malih hidroelektrana dobili od države tokom 2017, kada im je sledovalo 2,4 miliona evra.

Izvor: novosti.rs

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo