Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Crna Gora propušta milionski prihod od ribolovnog turizma

Crna Gora propušta milionski prihod od ribolovnog turizma

, Vesti

Crna Gora propušta milionski prihod jer ne prepoznaje sportski ribolov kao šansu za dobru zaradu, niti ga pozicionira ozbiljno u svojim razvojnim agendama, već dopušta da krivolov i devastacija životne sredine ugroze značajan resurs koji uz malo ulaganja, ali ozbiljan pristup, može da bude velika razvojna prilika i potpora turizmu i ekonomiji.

Na to ukazuju sagovornici Pobjede koji ističu da kao zemlja imamo sve što i poznate svetske destinacije – ali mnogo dostupnije i “upakovano” u krug od stotinjak kilometara neverovatne prirode. Može da ponudi izvanredne mušičarske i varaličarske revire, terene za šaranski ribolov, ali i big gejm na moru. Naglašavaju da sve ovo zahteva da se država i vlast uozbilje, i vrlo konkretno počnu stvarati ekološke pretpostavke i omoguće razvoj…

Drugi umeju i hoće

Biolog i član Preokreta Vuk Iković ističe primere zemalja koje su ozbiljno shvatile da love ribe nije puka prehrambena ili egzotična disciplina već – izvor zarade.

Navodi podatke Evropskog saveza ribolovaca prema kojima Irska od ribolovnog turizma akumulira 315 mil EUR i direktno upošljava kroz ovu delatnost 3.235 osoba. Kroz istu djelatnost Danska prihoduje 536 mil EUR, a zapošljava 2.500 osoba, dok se u Sloveniji u budžet godišnje sliva oko 300.000 EUR samo od prodaje ribolovnih dozvola.

– Ako bismo primijenili formulu koja je razvijena na reci Soči u Sloveniji, od ribolova na Zeti i Morači bi mogli prihodovati oko dva miliona eura godišnje. Naravno to se razvija godinama, a prvi uslov je da su nam reke pune ribe – kaže Iković.

Naglašava da precizni podaci na ovu temu kod nas ili ne postoje ili nisu dostupni, a koren problema je “što funkcioneri još ne vide bogatstvo koje nam stoji na izvol’te”.

– Za ovu delatnost je potrebna dobra organizacija i još bolje upravljanje ali za razliku od megalomanskih projekata, poput hotela od pet i više zvezdica, treba nam skromno ulaganje. Ipak i dalje se podstiče razvoj na štetu prirode, a ako je izgubimo onda ćemo pokretati planove popravke i trošiti milione kao ranije za saniranje jalovišta u Mojkovcu, a sada korita Morače – upozorava Iković.

Brane bogatstvo

Kakvim resursima raspolažemo svedoči i primer Tifranske klisure na Limu, i spining revira rezervisanog za lov najveće salmonidne vrste Evrope, dunavskog tajmena -mladice (Hucho hucho).

Neformalna sekcija lokalnog ribolovnog kluba Lim, koja pod nazivom Varaličari Berane okuplja pobornike ribolova mladice, godinama i sistematski menja navike, svest, pristup i doživljaj ribolova jedne od vrsta koja je, zbog snage i veličine, san svih ljubitelja pastrmskih voda.

Kako je Pobjedi potvrdio jedan od članova ekipe Miomir Miki Džiknić iz Berana, odavno promovišu uhvati i pusti koncept ribolova. U toj zoni je do sada ulovljeno i u virove Lima vraćeno na stotine primeraka mladice iznad 70 centimetara.

Lovi se isključivo veštačkim varalicama (vobleri, glavinjare i slično), a zona ribolova udaljena je svega nekoliko kilometara od Berana. U blizini je i poseban mušičarski revir, kao i tereni pogodni za plovkarenje skobalja.

– Iako je revir blizu grada, osećaj je kao da ste makar 70 kilometara od naselja, jer je kanjon takav. Obilazimo teren, čistimo i održavamo ribolovnu zonu; nabavili smo i dron za nadgledanje i kontrolu ribolova, a posebno krivolova. Primerom i promocijom sportskog ribolova edukujemo mlađu populaciju, ali postoje veliki problemi sa kojima ne možemo, i pored nastojanja i želje, sami da se izborimo – a to su, pre svega, kontaminacija ovako bogate vode otpadom – ističe Džiknić.

Prema njegovim rečima, godinama su glavni problem deponije smeća koje nastaju prilikom demontaže starih automobila čije se šasije i školjke prodaju u staro gvođže.

– Na otpade za sekundarne sirovine dovoze se i rasklapaju auta. Pritom se skidaju tapaciri i sve ostalo dok se ogoli sam metal i proda dalje. Sva plastika, uključujući i gume i elektronske elemente završavaju u vodi, i po obali reke, i tako dopiru i do revira. I pored naših napora da uoči sezone očistimo, svaka poplava, a takvih je od jesenas bilo tri, donosi nove branike, gume, instrument table… I kako onda, dok ne sanirate takve deponije, da dočekate turistu i prezentujete bogatstvo koje imate, kada je smeće najveća antireklama celoj priči – kaže Džiknić, eKapija piše.
Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!