Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Da li će Srbija postati velesila u proizvodnji litijuma?

Da li će Srbija postati velesila u proizvodnji litijuma?

, Vesti

Za lokaciju kod reke Jadar u Srbiji se procenjuje da sadrži deset odsto ukupnih zaliha litijuma koje su dosad otkrivene na svetu. Za iskopavanja jadarita, minerala u kojem su litijum i bor, sprema se domaći ogranak svetske kompanije Rio Tinto. Kako će oni od zagađenja zaštititi ljude koji žive oko reke Jadar? O tome je za TV Prva govorila Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava eksplorejšn. Kako kaže, značaj ovog nalazišta i projekta jeste podizanje rudarskog i industrijskog sektora u Srbiji. Prodanovićeva kaže da postoji velika zabrinutost za ekologiju i zaštitu životne sredine, te da ona zabrinutost deli sa građanima.

Ističe da postoje rizici koje su oni sagledali, kao i da preduzimaju sve mere da to umanje. “Znači, ako uzimamo vodu i ako je tretiramo, mi tu vodu puštamo kroz proces za prečišćavanje vode koji je veoma ozbiljan i u koji ulažemo mnogo sredstava, kako bismo vodu u dovoljnom kvalitetu ispustili u dalje tokove. Sve mere i standarde za ekologiju koji su propisani primenjujemo.” Kaže da današnji standardi nisu kao pre više desetina godina. Kompanije nemaju ni pravo ni mogućnost da rade na taj način da mere ne primenjuju. “Mi isto imamo tu obavezu i sve mere ćemo primeniti.” Za ekologiju su namenjena sredstva u iznosu od 100 miliona evra.

Hoće li se voda za rad rudnika ispumpavati iz reka?

“Iz okoline reke Drine, baš iz onih delova koji su već devastirani, ceo proces korišćenja vode je zatvoren – voda se koristi prvo od padavina, zatim voda koja se pojavljuje prilikom kopanja rudnika. Imamo sisteme za prečišćavanje voda. Upravo sutra imamo u Loznici sastanak radne grupe gde će naši stručnjaci detaljno objasniti neka tehnička rešenja koja primenjujemo”, rekla je Prodanovićeva.

Prostor koji ćete koristiti obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra. Koliko će meštana morati da se napusti svoje domove i kako će biti obeštećeni? Kako se sarađuje sa lokalnom zajednicom?

“Saradnja je dobra i bazirana na fer principima. Postoji velika zabrinutost i to je zaista osetljivo pitanje. Oko 250 hektara treba da otkupimo, 350 vlasnika, zemlje i pokretnih i nepokretnih dobara, ali ono što je najosetljivije – 52 porodice treba da se presele. Mi sa svakom radimo pojedinačno, ne samo da napravimo fer program kompenzacije u smislu finansijske podrške, nego postoji i velika nematerijalna podrška”, objasnila je Prodanovićeva.

Hoće li biti fabrike za preradu jadarita ili će sirovine samo ići u inostranstvo?

“Kao što sam pomenula, trećina projekta se odnosi na rudarski deo, a dve trećine na industrijski. Mi upravo ovde radimo proces i dobijamo finalni proizvod”, navela je.

Izvor: b92.net

 

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!