Da li se izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji kosi sa propisima EU?

„Srbija se obavezala da u domaće zakonodavstvo uspešno prenese i primeni odredbe EU zakonodavstva u oblasti životne sredine, koje je obuhvaćeno poglavljem 27. Neke od kritika koje je Evropska komisija uputila na račun Srbije u skorijem periodu, kroz godišnje Izveštaje o napretku, odnose se na to da razvoj svih projekata u oblasti hidroenergije mora biti u skladu sa standardima EU u oblasti životne sredine“, navode iz Tima za evropske integracije Beogradske otvorene škole .

Problem sa kojima se Srbija suočava po pitanju Poglavlja 27 procesa pristupanja Evropskoj uniji, kako ocenjuju iz Koalicije 27, najteži su i najskuplji. Jedan od problema o kojima se u poslednje vreme govori je i izgradnja mini hidroelektrana na području Republike Srbije. Podaci do kojih su došli Centar za istraživačko novinarstvo i Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo pokazuju da je na teritoriji Republike Srbije planirano ili izgrađeno 337 mini hidroelektrana u periodu od 2010. do 2014. godine.

Osim sumnje u vezi sa firmama koje grade mini hidroelektrane i načinom dodele lokacija, veliki problem na koji stručnjaci i javnost ukazuju je i uticaj ovih objekata na životnu sredinu. Uticaj na prirodu, još 2009. godine istraživala je Evropska asocijacija mini hidroelektrana iz Brisela . U Barometru uticaja mini hidroelektana na prirodu stručnjaci naveli su da je uticaj bilo kakve hidroelektrane, ali da postoje različiti modeli mini hidroelektrana koje nemaju pogubni uticaj na prirodu u kojoj se nalaze. Vodeni svet, taloženje peska i prekidani tokovi reka glavni su problemi koji se javljaju.

Kako navode iz BOŠ-a, ovi projekti u Srbiji se realizuju u suprotnosti sa nizom direktiva Evropske unije, poput Okvirne direktive o vodama, kao i Direktive o staništima i divljim pticama. Iz ove organizacije ističu da su javne rasprave o ovim projektima bile u suprotnostima sa načelima uključivanja javnosti, a time se krši Arhuska konvencija o dostupnosti informacija i učešću javnosti u odlučivanju.

„Isključivanje javnosti iz procesa donošenja odluka o ovim projektima u suprotnosti je i sa standardima koje EU propisuje, a koje je Srbija usvojila kroz Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Pored proceduralnih grešaka u izvođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu, vezanih za nedovoljno uključivanje javnosti, greške se javljaju i u sadržaju samih studija, u kojima se nedovoljno kvalitetno analizira kumulativni uticaj ovakvih projekata na rečne ekosisteme“, zaključe tim BOŠ-a.

Izvor: mediareform

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo