Hidroenergetski projekat Srbije i Republike Srpske na Drini koči Sarajevo

Reakcije su odmah stigle iz Sarajeva, odakle su iz Izetbegovićeve SDA i Komšićeve Demokratske fronte poručili da je reč o grubom nepoštovanju unutrašnjih ustavnih nadležnosti BiH i „nastavak pljačke javnih dobara BiH“. Nije dugo trebalo čekati ni na oglašavanje visokog predstavnika UN za BiH Valentina Incka. Pre nedelju dana je obavestio javnost da je potpisao pravno tumačenje po kome ugovore o hidroelektranama na Drini može da potpiše samo država, pa za takvo nešto treba saglasnost BiH. Oglasio se i pravobranilac BiH Ismet Velić, napominjući da će ako bude doneta konkretna odluka koja je na štetu BiH, odmah pokrenuti odgovarajući postupak.

Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, međutim, nema dilemu da je jedini razlog što se Sarajevo protivi sporazumu taj što, kako je rekao, mrzi Srbe i Srbiju. On napominje da Drina nije granična linija između Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH u svoj svojoj dužini i da upravo u gornjem toku, kod Foče, gde bi hidroelektrane trebalo da se grade, u celosti prolazi kroz Republiku Srpsku, između Višegrada i Bajine Bašte i tek u nastavku postaje granična linija.

Izjava o izgradnji Hidroenergetskog sistema „Gornja Drina“, koju su potpisale vlasti entiteta RS i Srbije, temelji se na odredbama Zakona o unutrašnjoj plovidbi RS, kojima su sve reke u tom entitetu, uključujući Drinu, proglašene kao „unutrašnje vode RS“. I dok iz Sarajeva napominju da je taj zakon proglašen neustavnim jer reke predstavljaju imovinu kojom može raspolagati isključivo država, iz Banjaluke poručuju da je elektroprivreda baš po Dejtonskom sporazumu u nadležnosti entiteta.

„Ono što je kontinuitet, jesu izjave Incka koji se ponaša kao gubernator BiH, a ne kao predstavnik UN. Znači, sve što on radi je da daje izjave protiv srpskog naroda i sva njegova politika se zasniva na tome. Mislim da to više nikoga ne čudi ni u Srbiji, ni RS, a ni u svetu“, ocena je Deđanskog. On smatra da RS i Srbija treba da rade na jačanju veza, na jačanju ekonomije, energetike i svega ostalog, ne obazirući se previše na udarce koji dolaze spolja, jer su samo jaka Srbija i RS garant mira i opstanka srpskog naroda. A to je, dodaje naš sagovornik, za nas kao naciju najvažnije.

Od kakvog je značaja projekat izgradnje tri hidroelektrane vrednosti 520 miliona evra, govori to što bi njihova ukupna instalisana snaga bila 180 megavata, što je ekvivalentno snazi bloka 2 u HE „Đerdap 1“. Čeona elektrana, HE „Buk-Bijela“ bi sa stanovišta veličine akumulacije, trebalo da bude najveća elektrana na Drini uzvodno od Višegrada.

Kolika je dodatna snaga projekta, govori i to što bi ceo posao na izgradnji trajao šest godina. U prvoj fazi izgradnje bilo bi angažovano 1.500 radnika, a na kraju i 5.000 ljudi. Praktično bi bilo zaposleno sve ono što je radno sposobno, kažu u opštini Foča.

Važno je i to što je u pitanju održiva „zelena energija“. Projekat izgradnje Hidroelektrane „Bijeli buk“ pokrenut je još pre 40 godina, a eksproprijacija izvršena sedamdesetih godina prošlog veka.

U međuvremenu su se i države promenile, od završetka rata u BiH prošlo je 25 godina, ali neke stvari se, očigledno, i dalje vrlo teško menjaju.

Izvor: rs-lat.sputniknews.com

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo