Mogu li Bugarska, Rumunija, Grčka i Turska postići klimatske ciljeve COP26?

Prošlo je više od pet godina od usvajanja Pariškog sporazuma, a do COP26 ima još samo nekoliko nedelja. – 26. konferencija UN o klimatskim promenama – koja će se održati u Glazgovu od 1. do 12. novembra ove godine. Dakle, evo pravovremenog sažetka glavnih ciljeva COP26 – piše Nikolaj Barekov, novinar i bivši poslanik u Evropskom parlamentu.

Samit nastoji da skrene pažnju na dobrobit planete i ljudi – što znači smanjenje fosilnih goriva, smanjenje zagađenja vazduha i poboljšanje zdravlja širom sveta. Fokus će biti na postepenom ukidanju uglja širom sveta i zaustavljanju krčenja šuma.

Klima se, naravno, već menja i nastaviće da se menja čak i kada nacije smanjuju emisije, ponekad sa razornim posledicama.

Drugi cilj prilagođavanja COP26 nastoji ohrabriti zemlje pogođene klimatskim promjenama da: zaštite i obnove ekosisteme; izgraditi odbranu, sisteme upozorenja i otpornu infrastrukturu i poljoprivredu kako bi se izbegao gubitak domova, sredstava za život, pa čak i života

Pitanje braunfild i grinfild je, veruju mnogi, pitanje koje se ne može zanemariti ako se želi sprečiti opadanje vrste.

Rebecca Vriglei, stručnjak za klimu, rekla je: „Revilding se u osnovi odnosi na povezanost – ekološku povezanost i ekonomsku povezanost, ali i društvenu i kulturnu povezanost“.

Posmatrao sam napore koji se ulažu, a koji se tek ulažu, u četiri zemlje EU, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Turskoj.

U Bugarskoj Centar za proučavanje demokratije kaže da će najbrži i najisplativiji način za postizanje potpune dekarbonizacije bugarske ekonomije biti transformacija mešavine snabdevanja električnom energijom. To će, dodaje se, zahtevati trenutno (ili najbrže moguće) gašenje termoelektrana na lignit i “otključavanje ogromnog potencijala obnovljive energije u zemlji”.

Portparol je rekao: „Sledeće 3 do 7 godina biće od presudnog značaja za ostvarivanje ovih mogućnosti i postizanje zelene ekonomske tranzicije u Bugarskoj, uz istovremeno poboljšanje blagostanja i kvaliteta života bugarskih građana“.

Krajem juna, Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo prvom evropskom zakonu o klimi, nakon što je Evropski parlament usvojio zakon nekoliko dana ranije. Zakon je osmišljen tako da smanji emisije staklenika za 55 procenata (u poređenju sa nivoima iz 1990.) do 2030. godine i dostigne klimatsku neutralnost u narednih 30 godina. Za nju je u Savetu EU glasalo 26 država članica. Jedini izuzetak bila je Bugarska.

Maria Simeonova, iz Evropskog saveta za spoljne odnose, rekla je: „Uzdržavanje Bugarske od evropskog zakona o klimi ne samo da još jednom izoluje državu unutar EU, već otkriva i dva poznata nedostatka u bugarskoj diplomatiji“.

Osvrnuvši se na Rumuniju, Ministarstvo spoljnih poslova zemlje saopštilo je da se centralnoevropska nacija “pridružila borbi protiv klimatskih promena i podržava implementaciju prioriteta u ovoj oblasti na regionalnom, međunarodnom i globalnom nivou”.

Ipak, Rumunija je na 30. mestu u Indeksu učinka na klimatske promene (CCPI) 2021 koji su razvili Germanvatch, NevClimate Institute i Climate Action Netvork. Prošle godine Rumunija je bila na 24. mestu.

Institut kaže da, uprkos velikom potencijalu rumunskog sektora obnovljive energije, „slabe politike podrške, u kombinaciji sa nedoslednostima u zakonodavstvu, nastavljaju da se suprotstavljaju tranziciji čiste energije“.

Dalje se kaže da se Rumunija „ne kreće u dobrom smeru“ kada je u pitanju smanjenje emisije gasova staklene bašte i potrošnje energije.

Leto rekordnih vrućina u južnoj Evropi pokrenulo je razorne požare koji su probili šume, domove i uništili vitalnu infrastrukturu od Turske do Grčke.

Mediteranski region je osetljiv na klimatske promene, posebno zbog osjetljivosti na sušu i porast temperatura. Klimatske projekcije za Mediteran ukazuju na to da će regija postati toplija i suša sa češćim i ekstremnim vremenskim prilikama.

Prema prosječnoj povređenoj površini po požaru, Grčka ima najveće probleme sa šumskim požarima među zemljama Evropske unije.

Grčka, kao i većina zemalja EU, kaže da podržava cilj ugljenikove neutralnosti do 2050. godine, a ciljeve Grčke za ublažavanje klime u velikoj meri oblikuju ciljevi EU i zakonodavstvo. U okviru podele napora EU, očekuje se da će Grčka smanjiti emisije ETS-a koje nisu iz EU za 4% do 2020. godine i za 16% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2005. godine.

Grčka može ukazati na poboljšanje energetske efikasnosti i uštede goriva u vozilima, povećanje energije vetra i sunca, biogoriva iz organskog otpada, postavljanje cene ugljenika i zaštitu šuma.

Blještavi šumski požari i rekordni toplotni talasi koji su ove godine zabeleženi u istočnom Mediteranu istakli su ranjivost regiona na efekte globalnog zagrijavanja.

Oni su takođe pojačali pritisak na Tursku da promeni svoju politiku klime.

Turska je jedna od samo šest država – uključujući Iran, Irak i Libiju – koje tek treba da ratifikuju Pariski sporazum o klimi iz 2015. godine, koji signalizira posvećenost zemlje smanjenju emisije ugljenika.

Kemal Kılıcdaroglu, šef vodeće opozicione Republikanske narodne partije (CHP), kaže da turskoj vladi nedostaje master plan protiv šumskih požara i navodi: “Moramo odmah početi pripremati našu zemlju za nove klimatske krize”.

Međutim, Turska, koja je postavila cilj smanjenja emisija za 21% do 2030. godine, postigla je značajan napredak u oblastima kao što su čista energija, energetska efikasnost, nulto otpad i pošumljavanje. Turska vlada je takođe sprovela niz pilot programa u cilju poboljšanja prilagođavanja i otpornosti na klimu.

Lider konferencije COP 26 Ujedinjenih nacija u Glasgovu krajem godine upozorio je da će neuspeh da se sada deluje na klimatske promene imati za posledicu “katastrofalne” posledice po svet.

“Mislim da nema druge reči za to”, upozorava Alok Sharma, britanski ministar zadužen za COP26.

Njegovo upozorenje svim učesnicima konferencije, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Tursku dolazi usred sve veće zabrinutosti zbog klimatskih promena.

Emisije su nastavile da rastu u poslednjoj deceniji i, kao rezultat toga, Zemlja je sada za oko 1,1 ° C toplija nego što je bila u najtoplijem trenutku u istoriji.

Izvor: eureporter.co

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• April 24, 2023 Bez održivog rudarstva nema obnovljive budućnosti
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo