BiH: Opstanak Hutovog blata doveden u pitanje: Nivo vode na pola od normalnog

“WWF Adria” i udruženje “Anguilla” organizovale su čišćenje i uređivanje Parka prirode Hutovo blato s ciljem obeležavanja dana ovog jedinstvenog prirodnog bogatstva, ali pre svega zbog alarmiranja javnosti na probleme koje mu 3 elektroprivrede svojim neodgovornim poslovanjem prave.

Učestvovali su volonteri iz studentske organizacije AIESEC, Srednje škole Čapljina, Vatrogasne jedinice Čapljina, te ekološko udruženje Močvara.

Hutovo blato je park prirode i ptičiji rezervat nedaleko od Čapljine, a prostire se na skoro 8.000 hektara prostora u neretvanskoj dolini.

Hidro zahvati i preusmeravanje vode rađeni u poslednjih četrdesetak godina od strane tri elektroprivrede, RS, HZHB i Hrvatske, drastično su smanjili nivo vode što se direktno odrazilo na ovdašnji ekosistem.

Iako je tek maj, a pred nama su one najveće vrućine i suše, nivo vode je tek na polovini od normalnog, a broj ptica i ptičijih vrsta je manji za trećine u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka. Posebno je to vidljivo kad vas jedna od brodica povede na obilazak ovog i danas impozantnog prostranstva.

Najbolje je svestan tih problema Nikola Zovko, direktor Parka prirode Hutovo blato, koji nastoji ovakvim akcijama skrenuti pažnju domaće javnosti na stanje u kojem se ovaj vredni lokalitet nalazi.

Moramo biti zadovoljni kad vidimo koliko se odazvalo volontera i najmlađih na naš poziv, te ćemo uraditi dosta korisnog posla na uređenju prostora, a i na licima učesnika vidim zadovoljstvo, posebno jer znam da su mnogi prvi put u parku – rekao je direktor Zovko, naglašavajući da u ovo doba godine brojne ekskurzije budu organizovane u Hutovom blatu, a najviše ih je iz Sarajeva.

Izleti brodovima i foto-safari postali su zaštiti znak Hutova blata, a u sklopu nekoliko projekata uspeli su nabaviti i par mašina za bolje održavanje kako travnatih, tako vodenih prostora.

Posebno se ističe kupovina nekoliko bešumnih motora za brodice, tako se one ekološki prihvatljivije, ali i stvaraju mnogo manju buku prilikom plovidbe.

Nama je najveći problem nestašica vode, a tome su krive elektroprivrede, koje vodu odvedoše sebi, na hidroelektrane. Sad kad krenu najveće vrućine, bojimo se da bi kanali naše močvare mogli izgubiti plovnost, skoro pa presušiti – žali se Nikola Zovko, ne želeći ni pomisliti šta bi to značilo za i onako narušeni ekosistem samog parka prirode.

Gubitak vrsta

Područje Hutovog blata, koje je nekad bilo dom pticama selicama i endemskim vrstama riba, sad je pretrpano korovom, nestaje močvarno područje, što uzrokuje ogromne gubitke živih organizama. Zoran Mateljak iz WWF BiH, godinama već upozorava na taj problem,

Svakako je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se revitalizovao ekosistem Hutova blata, naime već našim monitoringom smo došli do zabrinjavajućih podataka o stanju Hutova blata, koje su nas potakle na jednu ovakvu akciju. Želimo poslati poruku da se svi trebamo uključiti da bi spasili ovaj biser prirode – kazao je Mateljak.

Zaštita mrtvo slovo na papiru

Područje Hutova blata zaštićeno je na nekoliko nivoa, ali ta zaštita je izgleda samo mrtvo slovo na papiru. Izgradnja objekata za proizvodnju električne energije na svim stranama koje okružuju ovaj dragulj prirode, oduzele su mu ono što mu daje život – vodu, bez nje priroda umire.

Niko ne traži da se prestane proizvoditi električna energija, ali je očito da to treba raditi poštujući standarde koji su u BiH još uvek fikcija.

Izvor: blic

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo