Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Otpornost na poplave može se povećati obnavljanjem reka

Otpornost na poplave može se povećati obnavljanjem reka

, Vesti

Budući da Nemačka, Belgija i Turska još uvek trpe zbog istorijskih poplava, novi izveštaj opisuje kako rešenja zasnovana na prirodi mogu pomoći u smanjenju uticaja takvih katastrofa širom Evrope.

Pokrenut tokom Svetske nedelje vode, novi izveštaj kompanije Deltares, naručen od strane WWF-a, otkriva da obnavljanje prirodnih karakteristika i dinamike reka povećava otpornost na poplave na održiviji način i isplativije od tradicionalnih inženjerskih rešenja.

Izveštaj Deltaresa pokazuje da su, kada se uzmu u obzir sve prednosti za kvalitet vode, zadržavanje hranljivih materija i smanjenje rizika od poplava, obnavljanja poplavnih područja i reka velikih razmera ekonomski privlačnija od tradicionalnih rešenja.

U Nemačkoj i Belgiji, velike poplave opustošile su gradove i sela i samo ove godine ubile više od 200 ljudi. Prema procjenama iz najnovijeg izvještaja IPCC-a, ako se globalne temperature povećaju za 1,5 ° C ili više u odnosu na predindustrijski nivo, obilne padavine i s tim povezane poplave će se pojačati i postati učestalije u većini regiona na kontinentu.

Kada reke izlivaju brane i poplave čitava naselja, poplavna područja bi mogla da spreče situacije opasne po život. Međutim, tokom proteklih vekova u Evropi je došlo do drastičnog smanjenja prirodnih poplavnih područja, ostavljajući velikim rekama malo prostora kada nivo vode poraste. Na primer, reke Rajna i Meuse, koje su se izlile iz korita tokom poplava, potpuno su izgubile svoja prirodna plavna područja. Obično, kao odgovor na velike poplave, vlade ulažu u tehnička rešenja, poput izgradnje većih brana, radi dalje regulacije reka. Oni zanemaruju najodrživije i isplativije rešenje: stvaranje prostora za reke.

„Rešavanje klimatske krize i očuvanje biodiverziteta idu ruku pod ruku. Ako spojite povećanje masovnih poplava usled klimatskih promena i drastično smanjenje poplavnih područja da biste ih ublažili, dobićete smrtonosni koktel za čovečanstvo “, kaže Andreas Baumuller, šef Odseka za prirodne resurse u Kancelariji za evropsku politiku WWF -a.

„Umesto da radimo protiv prirode ulaganjem milijardi evra u fosilni gas i izgradnjom još većih brana, moramo da ulažemo u rešenja koja ne ugrožavaju prirodu. Obnova poplavnih ravnica postala je pitanje opstanka, ne samo prirode već i ljudi “, rekao je Baumuller.

Izveštaj takođe pokazuje da je potrebno obnoviti poplavno područje velikih razmera ne samo u regionima koji su nedavno pogođeni, već svuda u Evropi.

“Postoji hitna potreba za ulaganjem u načine da se odole vremenskim nepogodama i popravi naš odnos sa prirodom”, pozvao je Andreas Baumuller. “Države članice sada imaju priliku da koriste sredstva EU za oporavak za finansiranje tih investicija, umesto za podršku štetnim aktivnostima. Ulaganje sada u rešenja zasnovana na prirodi spasiće dragocene živote, a dugoročno i novac poreznih obaveznika”.

Instrument EU za oporavak i otpornost, osmišljen da pomogne ekonomskom oporavku od Covid-19, propisuje da 37% sredstava EU mora podržati zelenu tranziciju, uključujući prilagođavanje klimi, biodiverzitet i ekosisteme. Ipak, skoro 50 milijardi evra planirano je za aktivnosti koje bi naštetile zelenoj tranziciji, samo u Francuskoj, Nemačkoj, Portugalu i Španiji.

WWF poziva donosioce odluka u EU da:

Uključiti u predstojeći Zakon EU o obnovi prirode pravno obavezujuće, ambiciozne ciljeve obnove, posebno za poplavna područja, močvare i sve vrste ekosistema koji doprinose zadržavanju i skladištenju vode. WWF poziva Evropsku komisiju da predloži cilj od najmanje 15% kopna i mora (650.000 km2) koji će se obnoviti do 2030. i na nivou EU i na nivou država članica.

Uvesti zahtev „zasnovan na prirodi“ u fondove EU namenjen za ulaganja u vode, klimu, smanjenje rizika od katastrofa, energetiku, poljoprivredu i transport, tako da se samo intervencije bave društvenim izazovima i očuvaju ili poboljšavaju očuvanje biodiverziteta i ekološki status vodnih tijela mogu imati koristi od javnih sredstava. Merama prirodnog zadržavanja vode, kao što je obnavljanje močvara, treba dati prednost u odnosu na sivu infrastrukturu sa jednim ciljem, kao rešenje problema povezanih sa vodom.

Uverite se da su scenariji hidroloških događaja sa povratnim periodom> 100 godina integrisani u sve trenutne i predstojeće strategije EU, zakonodavstvo i planske dokumente, jer će oni biti sve učestaliji.

WWF poziva države članice EU da:

Uključiti rešenja zasnovana na prirodi, a posebno mjere obnove poplavnog područja i mere zadržavanja prirodne vode, kao ključne mere u nacionalnim i regionalnim planovima o vodama, šumama, poplavama, klimi, smanjenju rizika od katastrofa, energetici, te poljoprivrednom i transportnom sektoru, osiguravajući međusektorske koordinaciju.

U sve svoje planove uključiti scenarije hidroloških događaja sa periodom povratka> 100 godina, počevši od predstojećih planova upravljanja rečnim slivovima i planova upravljanja rizicima od poplava i implementacijom fondova EU sledeće generacije.

Investirajte u rešenja zasnovana na prirodi kroz njihove planove upravljanja rečnim slivovima, planove upravljanja rizicima od poplava i planove za smanjenje rizika od katastrofa, koristeći fondove za otpornost i oporavak.

Definišite jasnu standardnu metodologiju za analizu isplativosti ili isplativosti javnih ulaganja koja omogućava prikazivanje različitih prednosti pristupa zasnovanih na prirodi, razmatranje i vrednovanje svih usluga ekosistema i korišćenje dovoljno velikog prostornog opsega i vremenskog horizonta.

Izvor: WWF

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!