Rezerve litijuma u Srbiji

, Vesti

U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i “zlatom 21. veka”, pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji, a mnogi i metalom čija je eksploatacija jako komplikovana, piše “Blic”.

Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugal i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i “srpska nafta”, jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi.

Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. “Blumberg” je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora. Stručnjaci navode da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji. Prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.

Iz Nemanjine 11 početkom ove godine pominjali su kompaniju “Rio Tinto”, s pričom da je namera da se ovde preseli njihov razvojni centar, koji je trenutno u Australiji, kao i da u Srbiji budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja. Drugi korak bi bio lociranje trećeg važnog partnera u celoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija baterije ili električne automobile. Vlada Srbije u martu je uredbom utvrdila Prostorni plan područja za eksploataciju i preradu minerala jadarit – “Jadar”. Ovaj dokument je planski osnov za razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene “Jadar”. Područje prostornog plana je 293,9 kvadratnih kilometara na teritoriji Loznice i Krupnja, a samo ležište jadarita locirano je u dolini reke na poljoprivrednom zemljištu. Mineral je na dubini od 100 do 720 metara. Prema ovom dokumentu, zona rudarskih aktivnosti prostiraće se na 854,8 hektara, zona proizvodno-industrijskih aktivnosti biće na površini od 646,5 hektara, dok će za deponovanje industrijskog otpada, izgradnju pristupnih saobraćajnica i prateće infrastrukture biti korišćena zona od 358,5 hektara.

Izvor: b92.net