Rumunija: Hidroelektrika bi mogla biti primorana da smanji proizvodnju za 14% zbog novih ekoloških propisa

Hidroelektrika bi mogla biti primorana da smanji proizvodnju električne energije za 14% na godišnjem nivou, zbog buduće zakonske regulative o životnoj sredini, koja bi obavezala kompaniju da koristi manje vode u cilju zaštite vodenog sveta, odnosne ribe.

„Na osnovu našeg modela, godišnje ćemo proizvoditi 2 TWh električne energije manje, ako se primeni koefecijent ekoloških protoka o kome se trenutno raspravlja“, rekao je je u ponedeljak na konferenciji za novinare direktor Hidroelektrike Bogdan Badea.

Proizvodnja električne energije u Hidroelektriki prošle godine iznosila je 14 TWh, tako da 2 TWh predstavlja gubitak od 14%.

Ekološki protok je količina vode koju Hidroelektrika ne može koristiti za proizvodnju električne energije. U pitanju je voda koja je ostavljena da „slobodno“ protiče iz razloga zaštite vodenog sveta.

Badea je objasnio da su nakon sprovedenih ihtoloških studija predstavnici ekoloških institucija u Rumuniji došli do zaključka da ovaj ekološki protok mora da bude veći. Shodno tome, protoci koje kompanija može koristiti za proizvodnju električne energije, biće manji.

Badea je rekao da je objavljen nacrt normativnog akta za utvrđivanje metodologije za izračunavanje ekološkog protoka i da će, prema procenama, trenutna proizvodnja Hidroelektrike biti ozbiljno ugrožena.

Badea je dodao da su Rumuniji potrebne nove proizvodne mogućnosti, u kontekstu povećanja ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije koje nameće Evropska komisija i pooštravanja ekoloških uslova za električnu energiju proizvedenu iz uglja.

Ove „riblje skale“, kako ih je nazvao Badea, nisu jedini problem za Hidroelektriku. Kompanija plaća državi taksu za vodu u iznosu od 1.100 leva (238 evra) za hiljadu kubnih metara. Dok će hidroelektrane sa akumulacijama biti manje oporezovane (koristiće manje vode za proizvodnju električne energije), za hidroelektrane na rekama, kao što su one na Dunavu ili reci Olt, koje koriste velike protoke vode, troškovi će dostići 40 leva (8,67 evra) po MWh, što će imati negativan uticaj na poslovanje.

Kompanija planira ove godine da investira 490 miliona leva (106,2 miliona evra), od čega je 412 miliona leva (89,3 miliona evra) predviđeno za razvoj i održavanje.

Prošle godine, neto dobit Hidroelektrike je iznosila 1,36 milijardi leva (294,8 miliona evra), što je najviši nivo u istoriji kompanije. U 2016. neto dobit kompanije je bila 1,228 milijardi leva (266,2 miliona evra).

U prvom kvartalu ove godine, neto dobit iznosi 485 miliona leva (105,14 miliona evra), u odnosu na 399 miliona leva (86,5 miliona evra) u istom periodu prošle godine.

Marža EBITDA povećana je sa 67% u 2016. na 69% prošle godine, odnosno 74% u prvom kvartalu ove godine.

„Tokom ove zime obezbedili smo više od 50% ukupne potrošene električne energije u zemlji“, dodao je Badea.

Izvor: economica.net

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo