Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Rumunija: Proizvođači električne energije iz uglja mogli bi biti izuzeti od obaveze kupovine zelenih sertifikata, čeka se odobrenje EK

Rumunija: Proizvođači električne energije iz uglja mogli bi biti izuzeti od obaveze kupovine zelenih sertifikata, čeka se odobrenje EK

, Vesti

Proizvođači električne energije iz uglja mogli bi biti izuzeti od obaveze kupovine sertifikata za subvencionisanje obnovljivih izvora energije, za električnu energiju utrošenu za ekstrakciju, pripremu i rukovanje ugljem, prema Nacrtu Zakona koji je prošle nedelje usvojen u Senatu. Mera je prvenstveno usmerena na Energetske komplekse Oltenia i Hunedoara, kao i EK Govora, pod kontrolom države. Međutim, za to je potrebno odobrenje Evropske komisije, koja razmatra blokiranje takvih inicijativa.

Detalji će biti objavljeni na Forumu Profit Energy, organizovanom uz podršku kompanije Exxon Mobil. Konferenciju će otvoriti rumunski ministar energetike Anton Anton i okupiće najvažnije igrače u sektoru energetike.

Nacrt amandmana na Zakon o sistemu promocije obnovljvih izvora energije pripremilo je nekoliko poslanika vladajuće koalicije, a nakon glasanja u Senatu o predlogu će raspravljati Poslanički dom.

Međutim, formulacija amandmana rezultira mogućim izuzećem od ove obaveze i proizvođača na bazi prirodnog gasa, koji koriste gas iz sopstvene proizvodnje, OMV Petrom i Romgaz, za potrošnju električne energije u procesu ekstrakcije gasa, kojim se snabdevaju kogeneracijske elektrane dve kompanije, Brazi i Iernut.

„Količina električne energije za koju je utvrđena obaveza kupovine zelenih sertifikata uključuje (…) električnu energiju koju koristi proizvođač električne energije za sopstvenu finalnu potrošnju (…) osim potrošnje potrebne za ekstrakciju, pripremu i rukovanje materijalnim sirovinama koje se koriste u proizvodnji električne energije u slučajevima kada proizvođač električne energije ima u svom sastavu komponentu za ekstrakciju, pripremu i rukovanje sirovinama koje se koriste u proizvodnji električne energije“, navodi se u amandmanu na predlog zakona.

EK Oltenia, pod kontrolom države preko Ministarstva energetike, sa 78% akcija, preduzima korake da ubedi vlasti EU da uključe aktivnost ekstrakcije lignita, koji se koristi za proizvodnju električne energije, na listu ekonomskih sektora koji mogu imati koristi od smanjenja obaveza subvencionisanja obnovljivih izvora energije putem zelenih sertifikata, međutim, bez uspeha do sada.

OK Oltenia je želela da iskoristi državnu pomoć uspostavljenu 2014. godine, koja se sastoji od smanjenja za 40 i 85% obaveznih godišnjih kvota za zelene sertifikate za velike potrošače električne energije. Ova pomoć odnosila se na kompanije kao što su Alro Slatina, ArcelorMittal Galati, Silcotub Zalau, Carpat Cement, Rompetrol Rafinerija, Linde Gaz, Holcim, OMV Petrom, Azomures i Saint Gobain. Ovo je omogućeno nakon što su vlasti u Briselu usvojile set smernica za energetiku i zaštitu životne sredine 2014. godine.

U 2016. EK Oltenia je za ispunjenje obaveze kupovine zelenih sertifikata za potrošnju električne energije izdvojila 20,55 miliona leva, što čini 0,63% troškova po jedinici, a to znači da uticaj na troškove po TWh iznosi 11.606 leva (2.508 evra), odnosno 1,77 leva (0,38 evra) po MWh. Ovaj uticaj se u celosti prenosi na prodajnu cenu, navodi se u obrazloženju amandmana.

Prema ANRE, EK Oltenia ima obavezu da u 2018. kupi 63.260 zelenih sertifikata, što znači da je potrebno izdvojiti najmanje 8,5 miliona leva (1,84 miliona evra), pri minimalnoj ceni od 131,3 leva (28,37 evra) po sertifikatu. EK Hunedoara mora da kupi 6.679 zelenih sertifikata (189.500 evra), EK Govora 29.773 (842.740 evra), OMV Petrom 94.791 (2,68 miliona evra) i Romgaz 14.409 (408.400 evra). Ovo se odnosi na ukupne obaveze kompanija.

Kompanije moraju da kupe najmanje 50% zelenih sertifikata na spot tržištu, uz izuzetak koji se odnosi na bilateralne ugovore zaključene pre stupanja na snagu Uredbe 24/2017 i/ili broj zelenih sertifikata prebačenih sa naloga proizvođača na nalog snabdevača, u slučaju kada je operator koji ima obavezu da kupi zelene sertifikate i proizvođač i snabdevač.

Pored toga, uticaj zelenih sertifikata na račune krajnjih potrošača povećaće se sa 11 evra, koliko iznosi trenutno, na 14,5 evra po MWh u 2022. godini, u skladu sa izmenama Zakona o promociji obnovljivih izvora energije.

Senat je naglasio da Nacrt Zakona ne može stupiti na snagu bez odobrenja Evropske komisije.

Međutim, EK razmatra izmenu regulative na način koji bi mogao blokarati plan vlasti u Bukureštu.

Brisel razmatra drastično ograničenje mehanizma kapaciteta koji se već primenjuje u nekoliko država EU, i predviđa da se proizvođačima električne energije ne plaća za električnu energiju koju isporuče u sistem, već da održavaju proizvodne jedinice u pripravnosti za isporuku u slučaju potrebe. Isplata mora pokriti sve troškove održavanja elektrana u pripravnosti.

Ove isplate vrše operatori prenosa, odnosno snabdevači krajnjih kupaca, ali sredstva za to u suštini obezbeđuju potrošači putem stavke uključene u njihove mesečne račune, za već poznate zelene sertifikate, namenjene subvencionisanju proizvodnje obnovljive energije.

Zbog toga je predloženo da se ova vrsta državne pomoći može dodeliti samo za postrojenja koja ne emituju više od 550 mg CO2 po KWh proizvedene električne energije. Ovaj predlog odbacilo je nekoliko država, uključujući Poljsku, jednog od najvećih evropskih proizvođača električne energije iz uglja. Predlog bi ograničio rad postrojenja na ugalj na oko 200 sati godišnje.

Izvor: profit.ro

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!