Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Rumunija: Veliki potrošači energije oštro se protive ideji o subvencijama za EK Oltenia

Rumunija: Veliki potrošači energije oštro se protive ideji o subvencijama za EK Oltenia

, Vesti

Asocijacija velikih potrošača energije u Rumuniji (ABIEC) skreće pažnju na činjenicu da visoki troškovi energije negativno utiču na konkurentnost rumunske industrije i da će pojedine kompanije možda morati da presele svoje proizvodne kapacitete u druge zemlje, navodi se u saopštenju asocijacije, prenosi Agerpres.

ABIEC izražava duboku zabrinutost zbog namere vlasti, najavljene u medijima, da uvede mehanizam podrške za Energetski kompleks Oltenia, putem koga bi tokom 10 godina svi krajnji potrošači električne energije isplatili do 10,5 milijardi leva (2,2 milijarde evra) kao podršku za troškove sertifikata za emisije, koje EK Oltenia mora da kupi da bi proizvodila električnu energiju.

„Industrija se nalazi u velikim teškoćama zbog cena električne energije i gasa, svih poreza i šemi podrške koje je obavezna da podržava“, rekao je predsednik ABIEC Marian Nastase.

„Pomažemo nemoćnima u uništavanju konkurentnosti rumunskih kompanija, u realnosti u kojoj se mišljenje industrije ignoriše prilikom razvoja bezbrojnih strategija, programa, politika i šemi podrške. Mi predstavljamo industriju koja proizvodi visoku dodatnu vrednost, zapošljava stotine hiljada ljudi, direktno i indirektno, i uprkos važnoj ulozi koju igramo u rumunskoj ekonomiji, nalazimo da mere Vlade vode ka gubitku konkurentnih prednosti na međunarodnim tržištima“, dodao je Nastase.

Energija je bitna komponenta za rumunsku industriju i zato su članice ABIEC-a uložile više od milijardu evra u instalacije sa najboljim performansama na globalnom nivou. Kao rezultat, kompanije u okviru Asocijacije više nemaju dodatne mehanizme za efikasniju potrošnju energije u svojim proizvodnim procesima. Zbog toga će novi nameti koje je Vlada najavila industrijske kompanije izbaciti sa tržišta.

Budući da je sirovina, zapadne zemlje energiju smatraju komponentom podrške razvoju industrije koja proizvodi dodatnu vrednost, a samim tim i dobrobit za zaposlene, zajednice čiji su deo i dotične zemlje. U Rumuniji se energija odvaja od ekonomskog i društvenog razvoja i tretira se nezavisno, s katastrofalnim efektima na prerađivačku industriju.

Šema koju je Vlada osmislila za podršku EK Oltenia napravljena je bez konsultacija sa velikim potrošačima energije koji će biti obavezni da plaćaju sertifikate proizvođača energije za CO2, koji su ionako uključeni u visoku cenu po jednom megavat-času.

Veliki industrijski potrošači ukazuju da je Rumunija zemlja sa značajnim prirodnim energetskim resursima, koja ima balansirani proizvodni miks zasnovan na uglju, hidroenergiji, nuklearnoj energiji, hidrokarbonatima, energiji iz obnovljivih izvora, ali ove prividne prednosti zapravo su hendikep.

„Rumunija ima ambiciju da postane regionalni centar za energetsku bezbednost, ali ne uspeva da snabdeva energijom sopstvene potrošače i uvozi značajne količine električne energije, a cene su među najvišim u Evropi. Prema izveštaju Generalnog direktorata za energetiku, Rumunija je u prvom kvartalu 2019. godine na devetom mestu po ceni energije, a iznad nje su samo države koja su neto uvoznici – Portugal, Grčka, Irska, Italija itd. Zemlje sa strukturom industrije sličnom Rumuniji, poput Nemačke, Francuske, Austrije, Velike Britanije, Poljske, Češke, imaju znantno niže cene. U Nemačkoj, cena je za 25% niža od cene u Rumuniji, i iznosi 40,9 evra po MWh, dok u Rumuniji dostiže 54 evra po MWh, plus pripadajuće tarife, koje čine preko 39% ukupne cene električne energije“, navodi se u saopštenju za javnost.

Za industriju koja je već pogođena cenama električne energije, dodatni udarac predstavljaju mere predviđene Uredbom 114/2018, koje deklarativno pomožu domaćim potrošačima, ali u stvarnosti ozbiljno utiču na industrijske potrošače, precizira citirani izvor.

Ovi pritisci na rumunskom tržištu prekrivaju se izuzetno teškim uslovima na međunarodnom nivou, gde je zabeležena prekomerna proizvodnja. U stvari, Evropska unija je donela političku odluku da podrži velike industrijske sektore, koji zapošljavaju milione i imaju veliki doprinos bruto domaćem proizvodu EU.

Zbog toga, ABIEC poziva nadležne organe da se konsultuju sa velikim industrijskim potrošačima i svim stranama pogođenim novom šemom podrške kako bi pronašli rešenje koje će, s jedne strane, obezbediti proizvodnju električne energije u Rumuniji, a sa druge strane, podržati konkurentnost rumunske industrije.

Konkurentnost energetski intenzivne industrije u osnovi je uslovljena pristupom energetskim resursima (električna energija/prirodni gas) po konkurentnim cenama u odnosu na konkurente iz Evropske unije i sa drugih kontinenata. ABIEC na ovaj način apeluje na donosioce odluka da uzmu u obzir iznetu problematiku.

Kako ABIEC skreće pažnju od početka ove godine, preplata energije dramatično umanjuje mogućnosti ulaganja i razvoja vodećih potrošača energije.

„Trenutno pojedini članovi udruženja imaju gubitke, pa postoji mogućnost da više neće imati pristup finansiranju kroz evropske fondove, što podrazumeva neodrživost nastavka industrijske aktivnosti u Rumuniji i alokaciju, van zemlje, proizvodnih kompanija, što će imati negativni uticaj na državni budžeti i stopu nezaposlenosti“, ocenjuju predstavnici asocijacije.

ABIEC ponovo poziva na sprovođenje šeme za indirektnu nadoknadu troškova emisija, koju je 2012. godine odobrila Evropska unija, a primenilo ju je 11 država članica (Francuska, Nemačka, Španija, Velika Britanija, Finska, Holandija, Belgija, Slovačka, Grčka, Litvanija, Poljska), koje su sprovele politiku zaštite lokalnih investicija i radnih mesta.

Takođe, ABIEC još jednom podržava regulaciju i funkcionisanje rumunske energetske berze na realnim konkurentnim osnovama, što će eliminisati tržišne distorzije registrovane u prošloj godini.

Asocijacija velikih potrošača energije uključuje najveće potrošače energije u Rumuniji – Alro Slatina, ArcelorMittal Rumunija, Liberti Galati, Tenaris Silcotub, CRH i Saint-Gobain Romania, koji troše oko 10% ukupne energije u Rumuniji.

Članovi asocijacije doprinose državnom budžetu i lokalnim budžetima sa preko 130 miliona evra godišnje, imaju kumulativni izvoz od preko milijardu evra, investirali su u Rumuniju preko 1,5 milijardi evra,  i imaju dugoročne strategije razvoja lokalnih operacija.

Izvor: economica.net

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!