Smanjivanje upotrebe uglja i energetska bezbednost regiona

Prestanak upotrebe uglja u energetici mora biti postepeno jer utiče na energetsku bezbednost čitavog regiona. Energetska zajednica najavljuje taksu na emisije CO2 i za zemlje Zapadnog Balkana i pre ulaska u Uniju. Srbija se, kažu u Vladi, već okrenula zelenoj energiji.

Energetika Evropske unije je u procesu tranzicije ka čistoj energiji i veliki zagađivači već plaćaju sve skuplje penale zbog ispuštanja ugljen dioksida. U Evropskoj uniji planiraju da fosilna goriva do 2050. zamene obnovljivom energijom i emisiju ugljen dioksida svedu na nulu.

Uz četvrtinu struje koju dobija iz velikih hidroelektrana Srbija od prošle godine ima i gotovo 500 megavata energije iz vetra. EPS 900 miliona evra investira u ekološku modernizaciju termoelektrana, jer dve trećine struje i dalje dobijamo sagorevanjem lignita.

Energetska tranzicija zemlje je neminovnost, ali u Vladi kažu da zamena uglja obnovljivom enrgijom mora biti postepena, istovremena u celom regionu i uz podršku Brisela.

“Jedan dijalog sa Evropskom unijom koji mora da uvaži: različite scenarije u različitim državama, različite ekonomske aspekte, različite nivoe razvoja”, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.

Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice navodi da smatraju da bi ta tranzicija energetskog sektora morala da traje deset, pa čak i 15 goduina.

“Ali, treba je početi sada, odnosno što pre. Način koji smo to predložili da se postepeno oporezuju emisije ugljen dioksida. I što je najvažnije da se te pare upotrebe u zemlji u mere energtske efikasnosti za posticanje obnovljivih izvora energije”, istakao je Kopač.

I svetski energetski giganti poslovanje i prizvodne procese prilagođavaju zahtevima tržišta – pored digitalizcije proizvode pametne uređaje, opremu za obnovljivu energiju koja je dostupna i građanima.

“Softerski sistem da se mali potrošači prikače na distributivnu vrlo optimizovano bez poteškoća.  Zaista je to bila fama nekada cena solarnih panela je u zadnjih deset godina pala 70 posto, cena električnih baterija čak za 76 posto”, napominje Ksenija Karić, generalni direktor “Šnajder elektrik Srbija i Crna Gora”.

U “Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju” pomažu lokalnim samouprvma da svoje toplane osposobe da greju i na biomasu. Srbija ima, kažu, ogroman potecijal ne samo u drvnoj biomasi već i onoj od poljoprivrede, čime bi se rešavali i ekološki problemi.

“Ovde je šteta da se farmeri ne priključe jer da reše taj stajnjak koji sada stoji na njivama i praktično ne samo da se emituje metan već se zagađuju i podzemne vode. I svi smo mi veoma svesni u avgustu kada duva vetar u smeru ka Beogradu, kako se oseća u gradu. Znači vazduh nije zagađen samo tokom grejne sezone zbog neefikasnih ložišta”, ukazuje Milica Milica Vukadinović iz GIZ-a.

Izvor: rts.rs

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo