Srbija da se uključi u raspravu o mini hidrocentralama na Neri

Zeleni Srbije žele da skrenu pažnju na planove izgradnje dve mini hidrocentrale na srednjem toku Nere u Rumuniji. Projektu se protivi lokalno stanovništvo zbog lošeg uticaja na ekosistem reke, a Zeleni Srbije smatraju da će se on negativno odraziti i na tok Nere sa srpske strane granice u mestima kroz koje ova reka protiče.

Nakon susreta s investitorima iz Italije, 16. februara, više od 300 meštana iz Prigora, mesta u županiji Karaš-Severin, strahuje da će priroda biti uništena planiranom izgradnjom mini hidrocentrala i vodozahvatom na 11 km srednjeg toka reke Nere u Rumuniji. Javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici civilnog sektora iz Srbije, a prisutna je bila i koordinatorka Zelenih Srbije za Vojvodinu Violeta Jovanov Peštanac.

U Planu za izgradnju se navodi da bi mini hidrocentrale bile izgrađene u blizini prašumskih rezervata predloženih za UNESCO baštinu, a na 500 m udaljenosti od granice Nacionalnog parka Semenik – Klisura Karaša.

Zeleni Srbije traže da se država Srbija uključi u javnu raspravu i iznese zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu. U ovom slučaju prekršene su ESPOO, Arhuska i Ramsarska konvencija, a građani naše zemlje treba da znaju da je Srbija morala da bude informisana o namerama države Rumunije da želi da izgradi hidrocentrale na reci Neri koja protiče i kroz Srbiju.

Pored brojnih štetnih uticaja u Rumuniji, izgradnja ovih hidrocentrala može izazvati trajnu štetu i u zaštićenim područjima na teritoriji Republike Srbije u predelu izuzetnih odlika „Karaš-Nera“, kao i u ramsarskom području Labudovo okno, čiji je deo Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“.

Podsećamo da je prošle godine, Federacija Koalicije Natura 2000 dobila spor, sudskim poništenjem rešenja o uticaju na životnu sredinu, za izgradnju drugih četiri mini hidrocentrala na planinama Carku u područjima Natura 2000, takođe u županiji Karaš – Severin.

Zeleni Srbije podsećaju da su i Srbija i Rumunija potpisnice Espoo konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu koja ima za cilj da spreči, smanji i ograniči moguće značajne štetne prekogranične uticaje uzrokovane predloženim projektom.

Iz svih ovih razloga, Zeleni Srbije postavljaju pitanje zašto niko u Srbiji o tome ne govori, da li je uključeno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i da li Srbija o tim projektima bilo šta zna, i pitaju nadležne šta će Srbija kao zainteresovana strana preduzeti?

Sve se ovo događa u XXI veku, kada su tehnološke mogućnosti obezbeđivanja energije neslućenih razmera, naspram nepovratnog gubljenja prirodnih vrednosti u obe države i sakaćenju jedinog vrednog što nam je ostalo od prirode, a koje treba da predamo potomstvu.

izvor: zelenisrbije.org

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo