Srbija; EPS drastično spustio nivo Vlasinskog jezera

, Vesti

Ka­kvo je sta­nje na Vla­sin­skom je­ze­ru, „bi­se­ru ju­ga Sr­bi­je”, mo­žda naj­bo­lje od­sli­ka­va­ju ne­go­do­va­nja ri­bo­lo­va­ca, ali i tu­ri­sta ko­ji su to­kom le­ta bo­ra­vi­li u ovom kra­ju i go­di­na­ma se di­vi­li, a sa­da upu­ću­ju oštre kri­ti­ke na – „ne­po­zna­te adre­se”. Ka­ko is­ti­če Dra­gan Ko­sta­di­no­vić, pred­sed­nik MZ Vla­si­na Rid, čo­vek ko­ji ži­vi u ovom kra­ju, „po la­ič­koj pro­ce­ni, ni­vo je­ze­ra opao je mo­žda za tre­ći­nu”.

„Mi, me­šta­ni, to ja­ko do­bro vi­di­mo na oba­li. Čak su se i plu­ta­ju­ća ostr­va pri­po­ji­la oba­li”, ve­li Ko­sta­di­no­vić.

On, me­đu­tim, sma­tra da su neo­sno­va­ne pri­če o „ugro­že­no­sti bilj­nog i ži­vo­tinj­skog sve­ta u je­ze­ru”, ali sma­tra da ko­li­či­na vo­de ko­ja tre­nut­no ne­do­sta­je mo­ra „pod hit­no” da se na­dok­na­di.

U EPS-u oce­nju­ju da se svi ra­do­vi na hi­dro­e­lek­tra­ni „Vr­la 1” iz­vo­de zbog re­mon­ta re­šet­ke na ula­znoj gra­đe­vi­ni i da je tre­ba­lo is­pu­sti­ti ni­vo je­ze­ra. Da bi se ti po­slo­vi ura­di­li, neo­p­hod­no je da ko­ta je­ze­ra bu­de na 1.206,5 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Ra­do­vi se oba­vlja­ju to­kom re­dov­nog go­di­šnjeg re­mon­ta, ko­ji tra­je 30 da­na – pi­še u sa­op­šte­nju.

Do­da­ju i da ra­do­vi i spu­šta­nje ni­voa vo­de ne uti­ču na bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svet i da će u na­red­nom pe­ri­o­du kre­nu­ti pre­pum­pa­va­nje vo­de iz Li­sin­skog je­ze­ra, či­me će se po­ve­ća­ti ko­ta Vla­sin­skog je­ze­ra.

Je­le­na Mi­len­ko­vić, dok­to­rand na Ge­o­graf­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, u iz­ja­vi za „Ju­žne ve­sti”, is­ti­če da „ve­li­ko oba­ra­nje ni­voa vo­de do­vo­di do ogrom­nih eko­lo­ških po­sle­di­ca”. Po nje­noj oce­ni „si­tu­a­ci­ja na Vla­sin­skom je­ze­ru iz­mi­če kon­tro­li, a flo­ra i fa­u­na bi­va­ju ugro­že­ni­ji. Uko­li­ko se hit­no ne pre­du­zmu me­re po­di­za­nja vo­do­sta­ja, oba plu­ta­ju­ća ostr­va osta­će za­u­vek pri­po­je­na uz oba­lu i ne­će po­sto­ja­ti”.

Pri pa­du je­zer­ske vo­de, sma­nju­je se bi­o­di­ver­zi­tet, ob­ja­šnja­va Mi­len­ko­vi­će­va, a sma­nje­nje plank­ton­skih or­ga­ni­za­ma mo­že do­ve­sti do osi­ro­ma­še­nja bilj­nog fon­da, či­me se sma­nju­je i mrest ri­be. To da­lje do­vo­di do, ka­že ona, na­pu­šta­nja sta­ni­šta broj­nih pti­ca ko­je na­sta­nju­ju ove pro­sto­re, jer ne­će ima­ti či­me da se hra­ne.

Ova­kvo sta­nje di­rekt­no se od­ra­ža­va na bo­ra­vak tu­ri­sta, plo­vid­bu, ri­bo­lov i ži­vi svet, do­bro po­zna­ta plu­ta­ju­ća ostr­va, ali i na či­tav niz eko­nom­skih ak­tiv­no­sti na ovom pod­ruč­ju.

No­vi­ca Stan­ko­vić, ru­ko­vo­di­lac slu­žbe „Pre­de­li iz­u­zet­nih od­li­ka” Vla­si­na, ko­ji je bu­kval­no ce­li rad­ni vek pro­veo na Vla­si­ni, a u slu­žbi PIO je od 2010. go­di­ne, ka­že vi­še ne­go pre­ci­zno: „Naj­kra­će, do­šlo je do dra­stič­nog opa­da­nja ni­voa vo­de u je­ze­ru. Bi­će da je u ovom pe­ri­o­du vi­še vo­de od­la­zi­lo za pro­iz­vod­nju stru­je ne­go što je bio do­tok. Ta sli­ka je po­seb­no uoč­lji­va u ne­kim pli­ćim za­li­vi­ma”, ka­že Stan­ko­vić.

„PIO ne­ma zva­nič­ne po­dat­ke do ka­kvih pro­me­na do­la­zi sa ni­vo­om vo­do­sta­ja, o ko­li­či­na­ma utro­še­ne vo­de i slič­no, jer to jed­no­stav­no ni­je naš po­sao. Mi smo sa­mo upra­vlja­či ovog za­šti­će­nog pod­ruč­ja pri­ro­de, ko­me pri­pa­da i Vla­sin­sko je­ze­ro”, ka­že Stan­ko­vić.

Ina­če, ču­va­ri Vla­sin­skog je­ze­ra i pri­o­ba­lja ne­pre­kid­no pra­te sta­nje na te­re­nu, ša­lju iz­ve­šta­je i iz da­na u dan kon­sta­tu­ju da „ni­vo vo­de osci­li­ra”.

„Elek­tro­pri­vre­da Sr­bi­je” ima 16 hi­dro­e­lek­tra­na ukup­ne sna­ge 2.835 MW i osnov­ni je no­si­lac is­ko­ri­šće­nja hi­dro­e­ner­get­skog po­ten­ci­ja­la u Sr­bi­ji. Pr­va hi­dro­e­lek­tra­na je upra­vo HE „Vla­si­na”, ko­ja je pu­šte­na u rad dav­ne 1955. go­di­ne. Vla­sin­sko je­ze­ro je ve­štač­ko, na 1.213 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, a pod­ruč­je oko nje­ga za­šti­će­no kao pre­deo iz­u­zet­nih od­li­ka.

Izvor: politika.rs

error: Content is protected !!