Srbija; EPS drastično spustio nivo Vlasinskog jezera
, VestiKakvo je stanje na Vlasinskom jezeru, „biseru juga Srbije”, možda najbolje odslikavaju negodovanja ribolovaca, ali i turista koji su tokom leta boravili u ovom kraju i godinama se divili, a sada upućuju oštre kritike na – „nepoznate adrese”. Kako ističe Dragan Kostadinović, predsednik MZ Vlasina Rid, čovek koji živi u ovom kraju, „po laičkoj proceni, nivo jezera opao je možda za trećinu”.
„Mi, meštani, to jako dobro vidimo na obali. Čak su se i plutajuća ostrva pripojila obali”, veli Kostadinović.
On, međutim, smatra da su neosnovane priče o „ugroženosti biljnog i životinjskog sveta u jezeru”, ali smatra da količina vode koja trenutno nedostaje mora „pod hitno” da se nadoknadi.
U EPS-u ocenjuju da se svi radovi na hidroelektrani „Vrla 1” izvode zbog remonta rešetke na ulaznoj građevini i da je trebalo ispustiti nivo jezera. Da bi se ti poslovi uradili, neophodno je da kota jezera bude na 1.206,5 metara nadmorske visine. Radovi se obavljaju tokom redovnog godišnjeg remonta, koji traje 30 dana – piše u saopštenju.
Dodaju i da radovi i spuštanje nivoa vode ne utiču na biljni i životinjski svet i da će u narednom periodu krenuti prepumpavanje vode iz Lisinskog jezera, čime će se povećati kota Vlasinskog jezera.
Jelena Milenković, doktorand na Geografskom fakultetu u Beogradu, u izjavi za „Južne vesti”, ističe da „veliko obaranje nivoa vode dovodi do ogromnih ekoloških posledica”. Po njenoj oceni „situacija na Vlasinskom jezeru izmiče kontroli, a flora i fauna bivaju ugroženiji. Ukoliko se hitno ne preduzmu mere podizanja vodostaja, oba plutajuća ostrva ostaće zauvek pripojena uz obalu i neće postojati”.
Pri padu jezerske vode, smanjuje se biodiverzitet, objašnjava Milenkovićeva, a smanjenje planktonskih organizama može dovesti do osiromašenja biljnog fonda, čime se smanjuje i mrest ribe. To dalje dovodi do, kaže ona, napuštanja staništa brojnih ptica koje nastanjuju ove prostore, jer neće imati čime da se hrane.
Ovakvo stanje direktno se odražava na boravak turista, plovidbu, ribolov i živi svet, dobro poznata plutajuća ostrva, ali i na čitav niz ekonomskih aktivnosti na ovom području.
Novica Stanković, rukovodilac službe „Predeli izuzetnih odlika” Vlasina, koji je bukvalno celi radni vek proveo na Vlasini, a u službi PIO je od 2010. godine, kaže više nego precizno: „Najkraće, došlo je do drastičnog opadanja nivoa vode u jezeru. Biće da je u ovom periodu više vode odlazilo za proizvodnju struje nego što je bio dotok. Ta slika je posebno uočljiva u nekim plićim zalivima”, kaže Stanković.
„PIO nema zvanične podatke do kakvih promena dolazi sa nivoom vodostaja, o količinama utrošene vode i slično, jer to jednostavno nije naš posao. Mi smo samo upravljači ovog zaštićenog područja prirode, kome pripada i Vlasinsko jezero”, kaže Stanković.
Inače, čuvari Vlasinskog jezera i priobalja neprekidno prate stanje na terenu, šalju izveštaje i iz dana u dan konstatuju da „nivo vode oscilira”.
„Elektroprivreda Srbije” ima 16 hidroelektrana ukupne snage 2.835 MW i osnovni je nosilac iskorišćenja hidroenergetskog potencijala u Srbiji. Prva hidroelektrana je upravo HE „Vlasina”, koja je puštena u rad davne 1955. godine. Vlasinsko jezero je veštačko, na 1.213 metara nadmorske visine, a područje oko njega zaštićeno kao predeo izuzetnih odlika.
Izvor: politika.rs
NAJNOVIJE VESTI
- June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
- August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
- August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
- August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo