Srbija ima zalihe uglja za još otprilike 15 godina, moraju se naći drugi izvori u energetici

, Vesti

Srbija 70 odsto svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na ugalj. Stručnjaci navode da zalihe tog goriva i nema mnogo, koliko mislimo da ima. Doktor Slobodan Vukosavić, sa Elektrotehničkog fakulteta, podsetio je da se električna energija u Srbiji proizvede u termoelektranama, koje se snabdevaju ugljem iz Kostolca i Kolubare.

On je istakao da je struktura tih slojeva uglja sve manje kalorična i više jalova, kao i da je sve manje ekonomično da se iskopava taj ugalj.

“Možda još realno 15 godina ćemo moći da se oslanjamo na taj ugalj”, rekao je Vukosavić.

Upravo usled svih ovih aktivnosti, od 1962. do 2012. godine broj stanovnika povećao se u milijardama, samim tim i potrošnja električne energije za 3,5 puta, kao i ugljen-dioksid za 4 puta.

On smatra da za razliku od novca, energija predstavlja krajnji način da se kreira vrednost neke robe.

“Zato je energija bitna za investitore”, istakao je Vukosavić i dodao da investitori zato teže jeftinoj električnoj energiji.

Upravo, zato će Srbija morati tražiti neka alternativna rešenja, koja će voditi ka smanjivanju zagađenja vazduha.

Zagađenje vazduh predstavlja svako odstupanje od njegovog prirodnog sastava, a sam vazduh je medijum koji ne poznaje granice.

“Ekonomija uglja” kao jedan od najvažnijih izvora zagađenja, posledica je “energetske tranzicije”.

Ekspert za energetski sistem Aleksandar Macura ističe da je ta energetska tranzicija u Srbiji nastala u kratkom vremenskom roku i da ostavlja velike posledice po okolinu.

“Mi moramo da udišemo vazduh koji nam je ponuđen”, smatra doktorka Mira Aničić Uroševć, sa Instituta za fiziku u Beogradu.

Zagađenje vazduha mogu uzrokovati gasoviti, čvrsti i tečni zagađivači.

Tako u gasovite zagađivače spadaju, kako je istakla Aničić Urošević na tribini o zagađenju vazduha u Beogradu, oksidi ugljenika i azota, a u čvrste PM čestice koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.

Pošto u gradovima, ima mnogo izvora zagađenja, ona je istakla da se tako u urbanim sredinama može govoriti samo o tome da je vazduh manje ili više zagađen.

Jedno istraživanje je pokazalo da u poslednjih tri miliona godina nije bila ovolika koncetracija ugljen-dioksida nego danas u svetu.

Upravo tako velika koncetracija ugljen-dioksida utiče na efekat staklene bašte i globalno zagevanje.

Klimatolog Vladimir Đurđević podseća da na efekat staklene bašte pored ugljen-dioksida, isto tako utiče i metan, kao sumpor i azotni oksidi.

“Sumpor i azotne okside najviše emituju termoelektrane”, rekao je Đurđević.

On je naveo da kada se “jednom izokrene planeta, više se ne može vratiti u rikverc”.

Izvor: mondo.rs