Srbija; Ipak bez “obećanih kilovata” iz obnovljivih izvora

Srbija je 2006. preuzela obavezu Energetske zajednice da će do 2020. izgraditi nova postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije ukupne snage 1.092 megavata. Ukoliko bi država ispunila tu obavezu, to znači da bi bilo dovoljno struje iz energije vetra, sunca, vode, da godišnje snabdeva grad veličine Beograda.

Istraživali smo koliko je Srbija daleko od cilja koji je postavila Evropska unija?

Ovako to izgleda kada struja nastaje od uglja. Čestice te stene tako uđu ljudima u kuće i pluća. Naročito kada žive tik pored elektrane kao meštani Kostolca.

“Ja da mogu da prodam ovo, a sad, ko će da kupi u ovoj situaciji? Ja bih sutra otišla, pa makar u jednoj kolibici da živim, samo da mogu da dišem. Dišite vi ovde!”, kažu meštani Kostolca.

Kako bi bilo manje štete, a ne i manje koristi, trend je da se sve više struja pravi od vode, vetra, sunca ili pak đubriva.

Zato se i Srbija 2006. obavezala da će do 2020. izgraditi postrojenja za obnovljive izvore energije snage 1.092 MW, što je dovoljno da godišnje struju ima grad veličine prestonice.

Dokle je država stigla? Nešto više od godinu dana pre roka Srbija ima postrojenja snage nešto više od 600 MW.

“Imajte u vidu da je tih 600-700 za izdate dozvole. To ne znači da su svi već u izgradnji ili u finalnoj fazi izgradnje. Kada gledate onako matematički tih 600-700, a potrebno je 1.000 i nešto, pa je tu 2020. a 2020. je koliko sutra, to sada deluje onako poprilično ambiciozno da ćemo zaista do toga doći”, kaže Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene.

Da Srbija neće stići do zacrtanog cilja – pretpostavlja i predsednica Vlade, koja je u politiku ušla upravo iz sveta biznisa obnovljivim izvorima energije.

“U ovom trenutku najiskenije ću vam reći da mislim da neće biti dovoljno, ali isto tako mislim da to neće biti veliki problem, zato što ni mnogo razvijenije zemlje Evropske unije neće moći da dostignu svoje targete, ni u smislu proizvodnje u ukupnoj potrošnji iz obnovljivih izvora energije, ni u smislu CO2 emisije, ugljen dioksida”, kaže Ana Brnabić.

I posledica zaista biti neće. Barem ne po budžet. Eksperti ukazuju, logično bi bilo da zbog nepoštovanja zakona eventualno bude političkih posledica.

“Vi znate da za svako nepostizanje ciljeva iz zakonodavstva Evropske unije, vi prosto plaćate neke penale. Za države kandidate, pa i za Energetsku zajednicu, to nije slučaj. Postoje neke sankcije u smislu da ne možete da učestvujete na nekim sastancima, da ne možete da učestvujete u donošenju odluka i tome slično, ali sa finansijskog aspekta ne”, pojašnjava Božanić.

Investitori koji do kraja godine uđu u biznis sa obnovljivim izvorima energije će u narednih 12 godina imati siguran prihod.

EPS im u tom periodu otkupljuje struju po povlašćenim cenama.

Ipak, takva Uredba o podsticajima ističe 31. decembra, a vlada nema plan za 2019. godinu.

Ministarstvo energetike o temi danima ćuti. Molbe za sagovornika ignoriše.

Izvor: rs.n1info

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo