Srbija; Poglavlje 27 u decembru na agendi evropskih zvaničnika

Srbija bi drugi nacrt pregovaračkih pozicija za pogavlje 27 o životnoj sredini trebalo da preda Evropskoj komisiji u decembru 2018. a do kraja 2019. zemlja bi trebalo da bude spremna za otvaranje tog poglavlja, rekao je 9. oktobra državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27 Ivan Karić. Troškovi za usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine u ovom trenutku se procenjuju na 11,5 milijardi evra.

Prvi nacrt pregovaračkih pozicija za jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU poslat je na neformalne konsultacije u Brisel početkom juna i dobio je visoke ocene Evropske komisije, rekao je Karić na konferenciji za štampu o poglavlju 27 u Botaničkoj bašti u Beogradu.

On je podsetio da je Crna Gora prošla kroz četiri takva kruga neformalnih pregovora.

Prema njegovim rečima, uz velike troškove, izazov na planu životne sredine u procesu pristupanja biće i promene zakonodavstva EU koje je Srbija dužna da prati i da im se prilagođava.

Šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27 rekao je i da će Ministarstvo morati da traži odloženu implemenatciju, odnosno prelazne periode, za sektore tretmana otpadnih voda, upravljanja komunalnim otpadom i industrijske direktive.

“Trenutna procena je da će biti potrebno više od osam milijardi evra samo za ulaganja u sektor otpada i vode a većina zahteva mora da bude sprovedena pre pristupanja EU, što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse”, istakao je Karić.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje) i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i borbu protiv klimatskih promena.

Rečeno je i da je 55% populacije Srbije obuhvaćeno tretmanom otpadnih voda ali da se samo 7,3% biološki tretira a hemijski još manji procenat.

Srbija treba da sagradi 359 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i više od 10.000 kilometara kanalizacije, naveo je državni sekretar Ministarstva životne sredine.

Ukupni troškovi rešavanja problema u sektoru tretmana otpadnih voda procenjuju se na 3,8 milijardi evra, rekao je šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27 u pregovorima sa EU.

Kada je reč o upravljanju komunalnim otpadom, Srbija ima samo osam regionalnih i dve opštinske sanitarne deponije koje pokrivaju oko 30% komunalnog otpada.

Na tom planu stvari dodatno komplikuju novi propisi EU o kružnoj ekonomiji po kojima do 2020. treba da se reciklira 50% a do 2025. godine 65% otpada.

Prema podacima za 2016, u Srbiji je reciklirano samo 3% komunalnog otpada.

Procena Ministarstva je da će za usklađivanje sa EU u oblati upravljanja kominalnim otpadom biti potrebno više od milijardu evra.

U vezi sa industrijskim zagađenjem, neophodno je da više od 230 kompanija dobije integrisane dozvole i sprovode direktive o industrijskim emisijama.

Karić je rekao i da je, kada se radi o finasijama, poruka Brisela jasna da nema fondova EU ukoliko sami nismo u stanju da prikupimo novac za zaštitu životne sredine i držimo se osnovnih načela – zagađivač plaća, namenski karakter sredstava i transfer tih sredstava u zaštitu prirodne sredine i kružnu ekonomiju.

“Cilj priprema za poglavlje 27 je da unapredimo životnu sredinu, da je čuvamo, da razvijamo ‘zelenu’ ekonomiju kao priliku za jačanje domaće privrede i otvaranje radnih mesta u ekološki vrednoj proizvodnji”, zaključio je Karić.

Izvor: euractiv.rs

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo