Srbija: Rudarska industrija u ekonomiji znanja

, Vesti

Ekonomija znanja jeste put koji i rudarska industrija mora da pređe da bi ušla u XXI vek

U radu „Rudarska industrija u ekonomiji znanja“ autora Jelene Vukašinović i Jelene Đorđević Boljanović, navodi se, da je sa pojavom ekonomije znanja, od vitalnog značaja za rudarsku industriju da se uključi u globalne svetske tokove i da razvije svoje polje delovanja u oblastima koje u svojoj osnovi imaju znanje kao resurs, kao što su razvoj novih i unapređenje starih tehnologija za eksploataciju, razvoj rudarske opreme i tehnologije, uvođenje menadžmenta znanja u rudarske korporacije, razvijanje novih tehnologija za zaštitu životne sredine, primena novih tehnologija u istražnim radovima za brže, pouzdanije i jeftinije nalaženje ležišta rude i razvijanje radnika znanja kao ljudskog resursa u rudarskoj industriji.
Svrha ovog rada jeste da pokaže da iako je dodatna vrednost kompanija u rudarskoj industriji u poslednjoj deceniji stvorena povećanjem cena sirovina na svetskom tržištu, ekonomija znanja jeste put koji i rudarska industrija mora da pređe da bi ušla u XXI vek.
Zaposleni u rudarskoj industriji se suočavaju sa nizom izazova koji su karakteristični samo za tu privrednu oblast, pa je njima, čini se, više nego inače potrebna pomoć i obuka za prevazilaženje okolnosti u kojima žive i rade.
Naime, poslovi u ovoj industriji su uglavnom u rudarskim oblastima koje se obično nalaze na udaljenim mestima i izvan velikih Univerzitetskih i privrednih centara. U takvim uslovima zaposleni su suočeni sa klimom koja može biti ekstremna, tropskim šumama ili pustinjama, a u uslovima podzemnih rudnika, radna mesta podrazumevaju aktivnosti ispod zemlje u okolnostima ispunjenim toplotom, tamom i vlagom.
U rudarstvu se radi 24 sata dnevno, a radno vreme nije kao u drugim industrijama. Sve to ukazuje na veličinu izazova sa kojima se susreće rudarstvo XXI veka. Zbog povećanja kompleksnosti savremenih tehnologija u rudarstvu, potreban je sve veći broj obrazovanih ljudi koji će biti u stanju da upravljaju tim procesima u uslovima koji su u radu opisani. Ti ljudi treba da imaju pored stručnih znanja i čitav set personalnih poslovnih veština i ličnih osobina, kao i informatičku pismenost.
Ukoliko se tome doda činjenica da poslovi u rudarskoj industriji spadaju u grupu najopasnijih poslova i da rudarski poslovi nisu samo muški, već podrazumevaju sve poslove od sekretarskih do visoko stručnih, postaje sve jasnije da su ulaganje u ljudske resurse i uvođenje menadžmenta znanja i u rudarstvu i energetici zaista jedan od uslova njene konkurentske prednosti.