Stručnjaci nezadovoljni budućom energetskom strategijom BiH: Ne treba da proizvodimo više struje, nego da je više štedimo

, Vesti

Okvirna energetska strategija do 2035. godine, koja je BiH neophodna i za koju se očekuje da će uskoro biti usvojena, napravljena je pro forme i nema realne ciljeve za razvoj elektroenergetskog sektora.

Mišljenje je to autora koji su uradili Analizu ove okvirne strategije, a koja je pokazala da nijedan od planiranih scenarija u elektroenergetskom sektoru ne može da ostvari ciljeve.

Kako naglašavaju, paradigma razvoja elektroenergetskog sektora koja je bazirana na gradnji termoelektrane na ugalj za izvoz, ne omogućava razvoj i postoji „velika opasnost da to bude orijentacija BiH u budućnosti“.

Njihova preporuka je zato orijentacija na energetsku efikanost na obnovljive izvore energije na efikasnu kogeneraciju.

– Sve okvirne strategije koje su usvojene ili se usvajaju u BiH, napravljene su, ne zbog želje da imamo takav dokument, već zbog pritisaka i pretnji da nećemo dobiti sredstva iz Evropskih fondova i onda su one rađene pro forme. Problem je ako neko krene da provodi te dokumente baš kako piše, onda ćemo biti u velikom problemu – ističe ekonomista Damir Miljević, jedan od autora analize.

Glavni promašaj po njemu je to što su svi mogući scenariji strategije zasnovani na dve ključne pretpostavke: da se elektroenergetski sektor može nastaviti razvijati kako se razvijao 70-tih godina prošlog veka, što je u postojećim uslovima energetske zajednice, klimatskim promenama i ograničenjima emisije CO2, kaže on, nemoguće i sa druge strane, što se vlasti u BiH „zanose da u tim kombinacijama termo i hidro energije mogu biti konkurentni i da struja može biti jedan od ključnih izvoznih proizvoda BiH“.

– To nije tačno, jer smo lani puno energije morali da uvozimo i tu je ozbiljan problem. Predlažu da se napravi jedan scenario strategije koji bi bio zasnovan isključivo na obnovljivim izvorima energije, jer to je sadašnjost i budućnost elektroenergetskog sektora, kao i da se više pažnje posveti energetskoj efikasnosti i sa proizvodnog procesa “ajmo proizvoditi što više struje” pređe na koncept „hajde da uštedimo energiju jer je ona skupa“ – kaže Miljević.

BiH je neophodna strategija u ovoj oblasti, ali rezultati su takvi da ovo nije dokument na osnovu koga se dalje mogu razrađivati energetski projekti, upozorava profesor na elektrotehničkom fakultetu u Tuzli Mirza Kušljugić, takođe autor analize.

– Vlada Federacije BiH je prihvatila strategiju, Vlada RS još nije, ali čim ti uradi, Savet ministara će je odmah usvojiti. Ako se usvoji ovaj dokument, njegova jedina upotrebna vrednost je u tome da će nam Evropska Unija izaći u susret da dalje ozbiljno radimo na onome što se od nas očekuje – poručuje on.

Mada smo zbog nepostojanja strategije izgubili mogućnost da koristimo novac iz pretpristupnih fondova EU za energetiku, Kušljugić ističe da je veći problem što nemamo strane investitore koji su zainteresovani da ulažu u BiH.

– Poprilično smo došli u cajtnot sa svojim objektima termoelektrana, njihovom starošću i ekološkom neusklađenošću. Više zabrinjava što se mi ozbiljno ne bavimo problemima, nego što smo izgubili nekoliko desetina miliona evra iz IPA fondova, to za energetiku i nije neka cifra, naročito ako uzmete u obzir gubitke Elektroprivrede u BiH prošle godine, koji prevazilaze taj iznos – zaključio je on.

Sumnjičavi prema vlasti

Duška Kudra iz Centra za životnu sredinu, koordinator programa Energija i klimatske promene naglašava da nijedan od četiri scenarija u strategiji ne ispunjavaju ciljeve ka sto odsto obnovljivoj zelenoj tranziciji.

– Poprilično smo sumnjičavi šta je naša vlast rešila da stavi u taj dokument. Ključno je da vidimo u kom pravcu energetike će ići BiH, jer to nije samo proizvodnja električne energije, to je sveobuhvatan pojam, ekonomije, životne sredine, ali pre svega zdravlja ljudi i kvalitet života – ističe ona.

Izvor: blic.rs

error: Content is protected !!