Environment Energy Mining Watch SEE|Vesti|Crna Gora: Troškovi drugog bloka 3,5 milijardi

Crna Gora: Troškovi drugog bloka 3,5 milijardi

, Vesti

In­ve­sti­ci­o­ni tro­ško­vi za pro­je­kat dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma pre­ma­ši­će mi­li­jar­du eura, dok se tro­ško­vi zdra­vlja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne to­kom 40 go­di­na ra­da no­ve ter­mo­e­lek­tra­ne pro­cje­nju­ju na 2,5 mi­li­jar­di eura, pa bi ukup­na ci­je­na ko­šta­nja no­vog „pr­lja­vog“ iz­vo­ra ener­gi­je u ze­mlji mo­gla do­sti­ći su­mu od ne­vje­ro­vat­nih 3,5 mi­li­jar­di eura, po­ka­zu­je ana­li­za Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a. To je tri pu­ta vi­še od su­me ko­ja će se pla­ti­ti za pri­o­ri­tet­nu di­o­ni­cu auto­pu­ta od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va.
Kon­tro­verz­ni pro­je­kat iz­grad­nje dru­gog blo­ka TE Vla­da je pro­kla­mo­va­la kao je­dan od pri­o­ri­tet­nih u obla­sti ener­ge­ti­ke. No­vu ter­mo­e­lek­tra­nu tre­ba­lo bi da gra­di če­ška kom­pa­ni­ja Ško­da Prag, ali vi­še­mje­seč­ni pre­go­vo­ri sa Elek­tro­pri­vre­dom (EPCG) i Vla­dom, kao no­si­o­ci­ma pro­jek­ta, još ni­je­su okon­ča­ni zbog spo­ra oko na­či­na fi­nan­si­ra­nja in­ve­sti­ci­je.
Vla­da već mje­se­ci­ma do­ma­ćoj jav­no­sti pri­ka­zu­je sa­mo tro­ško­ve sa­me iz­grad­nje dru­gog blo­ka, a oni pod­ra­zu­mi­je­va­ju gra­đe­vin­ske ra­do­ve i mon­ta­žu opre­me ko­ja će bi­ti uve­ze­na iz ino­stran­stva. Če­ška kom­pa­ni­ja Ško­da Prag po­nu­di­la je ci­je­nu od 338 mi­li­o­na eura za grad­nju blo­ka sna­ge 254 me­ga­va­ta (MW), od če­ga bi mak­si­mal­no 85 od­sto mo­glo da bu­de obez­bi­je­đe­no kroz kre­dit Če­ške iz­vo­zne ban­ke.
Osim sa­me iz­grad­nje dru­gog blo­ka, uku­pan pro­je­kat pra­ti niz dru­gih tro­ško­va, ko­ji su nje­gov sa­stav­ni dio. U tom smi­slu, Vla­da je još sre­di­nom 2013. go­di­ne pro­ci­je­ni­la tro­ško­ve ka­ma­te kre­di­ta u iz­no­su od 100 mi­li­o­na, a tro­ško­ve otva­ra­nja no­vih ru­do­ko­pa za po­tre­be ra­da dru­gog blo­ka na 145 mi­li­o­na eura. Ni tro­ško­ve ka­ma­ta, ni­ti iz­dat­ke za otva­ra­nje no­vih ru­do­ko­pa Vla­da da­nas ne po­mi­nje.
Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a je iz­ra­ču­nao da će tro­ško­vi re­kul­ti­va­ci­je za za­tva­ra­nje rud­ni­ka, što je oba­ve­za shod­no Za­ko­nu o ru­dar­stvu, iz­no­si­ti 85 mi­li­o­na eura. Ova pro­jek­ci­ja ura­đe­na je na ba­zi tro­ško­va re­kul­ti­va­ci­je po to­ni eks­plo­a­ti­sa­nog uglja ko­je je Rud­nik uglja Plje­vlja ra­ču­nao još 2010. go­di­ne, a na osno­vu kal­ku­la­ci­je ko­li­ko će uglja bi­ti po­tro­še­no do kra­ja ra­da pr­vog i dru­gog blo­ka.
Osim to­ga, zna­čaj­na sred­stva će mo­ra­ti da bu­du ulo­že­na u po­sto­je­ći pr­vi blok do kra­ja nje­go­vog ra­da, ka­ko bi is­pu­nio stro­ge uslo­ve u po­gle­du za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ko­je zah­ti­je­va Evrop­ska uni­ja. S tim u ve­zi, do­ku­ment Op­šti­ne Plje­vlja iz 2013. go­di­ne na­vo­di ci­fru od 100 mi­li­o­na eura ko­je mo­ra­ju da bu­du ulo­že­ne u adap­ta­ci­ju pr­vog blo­ka.
Do­dat­ne tro­ško­ve pred­sta­vlja­ju iz­da­ci za emi­si­je ugljen-di­ok­si­da ko­je Vla­da uop­šte ni­je ra­ču­na­la, iako se oče­ku­je da će Evrop­ska uni­ja uve­sti si­stem za tr­go­va­nje emi­si­ja­ma ili ne­ki dru­gi si­stem po­put po­re­za, u ko­jem će emi­si­je ugljen-di­ok­si­da (ko­je naj­vi­še na­sta­ju zbog ra­da ter­mo­e­lek­tra­na) bi­ti pla­će­ne. Me­đu­na­rod­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Bank­Watch pro­ci­je­ni­la je naj­ni­že tro­ško­ve emi­si­ja ugljen-di­ok­si­da na 6,6 mi­li­o­na go­di­šnje, što je 264 mi­li­o­na za 40 go­di­na ra­da dru­gog blo­ka TE.
Vla­da uop­šte ni­je pri­ka­za­la ni tro­ško­ve eks­pro­pri­ja­ci­je, iz­dat­ke za iz­grad­nju no­ve elek­tro­e­ner­get­ske in­fra­struk­tu­re, no­ve de­po­ni­je pe­pe­la i šlja­ke (u ovom tre­nut­ku po­zna­to je je­di­no da će za­tva­ra­nje de­po­ni­je Ma­lje­vac iz­no­si­ti 4 mi­li­o­na eura), za­tim no­vog od­la­ga­li­šta ot­pa­da ru­de, tro­ško­ve re­vi­ta­li­za­ci­je Bo­ro­vič­kog je­ze­ra, kao ni iz­dat­ke za re­vi­ta­li­za­ci­ju dru­gog blo­ka na­kon 25 go­di­na nje­go­vog ra­da.
Ono što je po­seb­no pro­ble­ma­tič­no je­ste da uop­šte ni­je­su ura­ču­na­ti tro­ško­vi zdra­vlja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, ko­ji pred­sta­vlja­ju re­a­lan iz­da­tak to­kom 40-go­di­šnjeg ra­da dru­gog blo­ka TE. S tim u ve­zi, me­đu­na­rod­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Gre­en­pe­a­ce je sre­di­nom 2013. go­di­ne, u sa­rad­nji sa nje­mač­kim Uni­ver­zi­te­tom u Štut­gar­tu, is­tra­ži­va­la uti­caj na zdra­vlje 300 ve­li­kih ter­mo­e­lek­tra­na ko­je su u po­go­nu u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je, kao i uti­caj 50 no­vih pro­je­ka­ta uko­li­ko se nji­ho­va re­a­li­za­ci­ja ostva­ri.
Ko­ri­ste­ći se so­fi­sti­ci­ra­nim mo­de­lom pr­o­cje­ne uti­ca­ja na zdra­vlje, Gre­en­pe­a­ce je za po­tre­be Grin ho­u­ma iz Pod­go­ri­ce ura­dio ana­li­zu, ko­ja je po­ka­za­la da bi tro­ško­vi zdra­vlja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne za 40 go­di­na ra­da dru­gog blo­ka iz­no­si­li 2,5 mi­li­jar­di eura. Ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da bi in­ve­sti­ci­o­ni i tro­ško­vi zdra­vlja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne za pro­je­kat dru­gog blo­ka za­jed­no mo­gli da iz­no­se 3,5 mi­li­jar­di eura, ko­je bi ne­mi­nov­no pla­ti­li cr­no­gor­ski po­re­ski ob­ve­zni­ci.
Sto­ga je ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­ći od­nos Vla­de ko­ja in­si­sti­ra na grad­nji no­vog iz­vo­ra ener­gi­je za­sno­va­nog na uglju, iako pret­hod­no ni­je obez­bi­je­di­la kost be­ne­fit ana­li­zu ko­ja bi po­ka­za­la da li je pro­je­kat dru­gog blo­ka uop­šte is­pla­tiv, od­no­sno, da li stru­ja pro­iz­ve­de­na u Ter­mo­e­lek­tra­ni mo­že za 40 go­di­na ra­da da ot­pla­ti kom­plet­nu in­ve­sti­ci­ju.
I.Mr­do­vić
Ovaj tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj ovog tek­sta od­go­vor­na je is­klju­či­vo Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra – MANS, a sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovom tek­stu ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu se sma­tra­ti sta­vo­vi­ma Evrop­ske uni­je.

Za­po­šlja­va­li bi 100 rad­ni­ka

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma EPCG, u po­sto­je­ćem pr­vom blo­ku TE na kra­ju 2014. go­di­ne bi­lo je upo­sle­no 207 rad­ni­ka. Ka­da se ima u vi­du da su u pr­vom blo­ku u 2010. go­di­ni bi­la upo­sle­na 333 rad­ni­ka, ja­sno je da se po­sled­njih go­di­na taj br­oj znat­no sma­njio.
Pre­ma na­cr­tu de­talj­nog pro­stor­nog pla­na za TE Plje­vlja, ko­ji je bio na jav­noj ras­pra­vi u ma­ju pro­šle go­di­ne, pro­ci­je­nje­no je da će u dru­gom blo­ku bi­ti za­po­sle­no do 100 rad­ni­ka, jer bi bi­la ugra­đe­na sa­vre­me­ni­ja teh­no­lo­gi­ja ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va ma­nji broj teh­nič­ki i vi­so­ko-struč­no ob­u­če­nog ka­dra.
Ve­ći efek­ti za­po­šlja­va­nja mo­gu se je­di­no oče­ki­va­ti u pe­ri­o­du grad­nje dru­gog blo­ka TE, a na­ja­vlje­no je da će bi­ti an­ga­žo­va­ne do­ma­će gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je.

izvor: dan.co.me

Download PDF

NAJNOVIJE VESTI

error: Content is protected !!