U svojoj knjizi Bil Gejts navodi koe izazove moramo da rešimo kako bismo zaustavili klimatske promene

, Vesti

Proizvodnja dobara i materijala – 31% GHG

Sva dobra i materijali koje koristimo: od cementa koji se nalazi u zgradama, materijala od kojih je načinjen vaš telefon, pa sve do odeće koju nosimo, tokom proizvodnje emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Procene su da proizvodnja dobara učestvuje sa 31% u ukupnim emisijama GHG, najviše zato što se u procesu proizvodnje koristi energija dobijena pomoću fosilnih goriva. Kako bismo zaustavili klimatske promene biće neophodno u potpunosti transformisati proizvodnju. Svuda gde je to moguće treba koristiti električnu energiju dobijenu pomoću obnovljivih izvora, a sam proces proizvodnje treba da se unapredi tako da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Tamo gde nije moguće u potpunosti eliminisati upotrebu fosilnih goriva i emisije CO2 biće potrebno razviti sisteme za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida kako bi se sprečila njegova emisija u atmosferu. Teška industrija, poput proizvodnje čelika i cementa, je oblast u kojoj će biti najteže eliminisati emisije GHG, izvesno je da je će ove industrije morati u potpunosti da promene svoje funkcionisanje u budućnosti.

Proizvodnja električne energije – 27% GHG

Svet kakav danas postoji je nemoguće zamisliti bez struje i električnih uređaja, međutim struja se u svetu još uvek dominantno dobija sagorevanjem fosilnih goriva zbog čega predstavlja drugi najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte sa 27%. Dobre vesti su da obnovljivi izvori energije sve postaju sve zastupljeniji u proizvodnji električne energije, u Evropskoj uniji su 2020. obnovljivi izvori sa udelom od 38% prvi put generisali više struje od fosilnih goriva, a sličan trend se primećuje i u mnogim drugim državama. Razlog za to je ogroman pad cene struje proizvedene pomoću solarne i energije vetra. Ovakav razvoj situacije je svakako ohrabrujući, međutim ne treba da izgubimo iz vida da je još izazova pred nama. Prvi je da su solarna i energija vetra intermitentni (nestalni) izvori energije i da je neophodno da pronađemo rešenje za skladištenje energije ili razvoj stalnih obnovljivih izvora poput geotermalne energije. Drugi izazov predstavlja sve veća potražnja strujom za koju se očekuje da će u narednih 30 godina porasti za 50%.

Proizvodnja hrane – 19% GHG

Pored velikih promena u proizvodnji energije i dobara, svet u narednih 30 godina očekuje i transformacija načina na koji proizvodimo hranu. Proizvodnja hrane je treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i u ukupnim emisijama učestvuje sa 19%. I dok u drugim sektorima govorimo najviše o emisijama ugljen-dioksida, kada je u pitanju proizvodnja hrane primat imaju drugi gasovi sa efektom staklene bašte kao što su metan i azotovi oksidi. Kako bismo zaustavili klimatske promene biće potrebno da promenimo način na koji uzgajamo hranu, ali i da promenimo našu ishranu. Između ostalog neophodno je da se smanji upotreba đubriva i da se usvoje održivije poljoprivredne prakse, pored toga na svetskom nivou je potrebno smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda, dok se istovremeno razvijaju alternative bazirane na biljkama ili mesu proizvedenom u laboratoriji.

Transport – 16%

Svet danas mnogi nazivaju globalnim selom i zaista je postalo nikad lakše doći od tačke A do tačke B. Transport ljudi i robe je četvrti najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte sa udelom od 16%, a u mnogim nerazvijenim državama je ovaj sektor tek u povoju i sa ekonomskim razvojem će još više rasti. Kako bismo se rešili ovih emisija biće potrebno da u potpunosti redizajniramo način na koji putujemo. Drumski saobraćaj čini najveći deo emisija iz transporta, te je prelazak na električna vozila veoma važan deo ove slagalice, ali istovremeno će ulogu igrati i promena uređenja gradova tako da se više stimuliše korišćenje elektrifikovanog javnog prevoza ili bicikala. Pored toga biće neophodno razviti i goriva sa niskim emisijama ugljenika kako bi se fosilna goriva efektivno zamenila tamo gde nije moguće koristiti isključivo struju. Ovakva goriva će najverovatnije naći svoju upotrebu u vazduhoplovstvu i morskom saobraćaju.

Sektor zgrada – 7%

Kada se govori o emisijama koje dolaze iz sektora zgrada najčešće se misli na dve aktivnosti: izgradnju zgrada i njihovo grejanje. Građevinski materijali koji se koriste su odgovorni za znatnu količinu emisija, a električna energija potrebna za njihovo grejanje i hlađenje takođe igra veliku ulogu. U ovom trenutku je građevinarstvo u velikoj ekspanziji i očekuje se da će se u narednih 40 godina udvostručiti ukupna izgrađena kvadratura na svetu. To znači da će se u svetu svakog meseca u narednih 40 godina izgraditi količina kvadrata koja odgovara Njujorku! Iz tog razloga potrebno je unaprediti proces izgradnje tako da koristi što više materijala koji ne doprinose klimatskim promenama i istovremeno propisati stroge standarde energetske efikasnosti kako bi se što manje energije koristilo za grejanje i hlađenje ovih građevina.

Izvor: klima101.rs