Vetrovi donose milijardu evra Srbiji

Nova Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije koju je vlada, posle godinu i po dana, nedavno usvojila, konačno je dala zeleno svetlo potencijalnim investitorima da krenu s proizvodnjom zelenih kilovata u Srbiji.

Uredba predviđa da se posao ugovara između Elektroprivrede

Srbije, investitora i banaka, što bi našoj zemlji već naredne godine donelo investiciju vrednu milijardu evra.

Većina investitora bez komentara na novu uredbu
Interesantno je da većina kompanija, koja je dobila energetsku dozvolu Ministarstva energetike za gradnju vetroparkova, elektrana na biomasu ili biogas, nije uopšte htela da komentariše novu uredbu vlade. U „MK grupi” su za „Politiku” odgovorili da za sada nemaju komentar na ovu temu.
Novim dokumentom dobija se veća sigurnost i predvidivost u okviru Ugovora o otkupu električne energije, što je preduslov da se u posao uopšte uđe, a što ranije nije bio slučaj, kaže Ana Brnabić, generalni direktor američke kompanije „Kontinental vind Srbija”, koja je i potencijalno najveći investitor u gradnji vetroparkova (oko koje je prošle godine izbila afera da je vlasnik kompanije Mark Krendal, zet ministarke Kori Udovički, u SAD organizovao proteste protiv premijera Vučića nezadovoljan ponuđenim uslovima da u Srbiji gradi vetroparkove).

– Otkupne cene električne energije iz obnovljivih izvora nisu

novom uredbom povećavane. Naprotiv. Čak su za neke tehnologije dobijanja zelenih kilovata i smanjene, a kod ostalih su nepromenjene – ističe ona i dodaje da sada slede pregovori s bankama koje bi mogle da finansiraju i do 70 odsto ukupnih projekata.

Ukoliko bi, objašnjava banke odobrile zajam, „Kontinental vind Srbija” bi već naredne godine mogla da počne s gradnjom Čibuk vetroparka u Kovinu. Od 290 miliona evra vredne investicije, 150 miliona bi završilo u budžetu Srbije.

– Istovremeno bi srpske kompanije, koje budu angažovane na izgradnji ovog vetroparka sa 57 vetroturbina, zaradile oko 55 miliona evra i zaposlile oko 400 radnika. Opština Kovin planira da inkasira oko 10 miliona vera. Preduzeća koja budu održavala ovaj vetropark mogla bi da zarade oko 15 miliona evra –objašnjava naša sagovornica.

Kako, dakle, stvari stoje, sada je sve na bankama da li hoće da finansiraju ove projekte, čiji su najveći zagovornici bili EBRD i Američki investicioni fond.

Lazar Lazendić, projekt menadžer za vetroelektrane Alibunar 1 i Alibunar 2, u belgijsko-holandskoj kompaniji „Vind vižn”, koja posluje u osam zemalja, kaže, da novousvojene uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, zatim o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao i Uredba o otkupu električne energije sa pripadajućim modelom ugovora, predstavljaju konačan pravni okvir za faktički razvoj i realizaciju energetskih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

– Naša kompanija u Srbiji razvija i namerava da investira u energetske objekte za proizvodnju električne energije koji, kao primarni resurs, koriste energiju vetra i biomasu. Osnovna prednost za potencijalne investitore sada je konačno jasno pravno definisan odnos između proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije i elektroenergetskog sistema Srbije – kaže Lazendić.

On ističe da set novousvojenih uredbi jasno definiše putanju razvoja i izgradnje energetskih objekata kao i nada se, dovoljan stepen dugoročne izvesnosti i isplativosti investicije.

– Ostaje još da kreditori projekata iz obnovljivih izvora energije, a to su međunarodne finansijske institucije daju svoje konačno mišljenje i potvrde dovoljan stepen sigurnosti ulaganja i time otvore razvoj elektroenergetskog sektora u ovoj oblasti u Srbiji – objašnjava naš sagovornik.

Činjenica je da, pored ovih kompanija, u Srbiji ima nameru da čistu energiju proizvode i drugi, pa je tako već do 500 megavata kapaciteta rezervisalo još 15 firmi. NIS i bivši ministar energetike Goran Novaković gradili bi vetropark Plandište. Vetropark u Kovačici snage 105 megavata gradili bi „Elektravinds K vind”, dok zajednička firma Miodraga Kostića i italijanskog partnera ima ukupno 83 megavata na tri objekta, među kojima su već poznati vetropark u Kuli i okolini Vršca.

Investitorima je važno da banke imaju direktne ugovore s EPS-om, u slučaju da ulagač iz nekog razloga zataji u ovom poslu.

izvor: politika.rs

NAJNOVIJE VESTI

• June 14, 2023 Srpski Institut za kriticne materijale pokrece regionalnu rudarsku platformu za razmenu znanja
• August 12, 2023 Mojkovcani nece rudnik gradjani struka protiv reaktiviranja jame Brskovo
• August 12, 2023 Zenička vlada počastila svjetske trgovce rudama
• August 9, 2023 GI Zdravi Mojkovac: Hitno povući plan za Brskovo